FLENSBURG - Jedan od najvećih stručnjaka za transplantaciju matičnih ćelija u Nemačkoj i Evropi je profesorka dr Nadežda Basara, za koju zna ceo svet, pre pet godina pričala je o svojim uspesima u lečenju teško obolelih pacijenata.
Dr Basara je u to vreme bila direktor interne medicine na “Malteser St. Franziskus” bolnici koja je locirana u nemačkom gradu Flensburgu.
Ko je dr Basara?
Ona je pre više od 20 godina došla u Nemačku bez znanja nemačkog jezika, ali to joj nije bila prepreka da ga nauči i u isto vreme napravi uspešnu karijeru, postane docent, i kao prva doktorka iz jugoistočne Evrope koja nije rođena i školovana u Nemačkoj, postane profesor medicine, objavio je tada makedonski dnevni list Večer.
Pet godina je bila na čelu transplantacionog centra Univerzitetske klinike u Lajpcigu. Zahvaljujući njoj taj centar je po rezultatima lečenja leukemije i po broju realizovanih transplantacija bio na prvom mestu u Evropi. Ova jaka žena crpi energiju iz ljubavi prema medicini, ljudima, radu i porodici. Za nju je najveća satisfakcija kada izleči pacijenta i to smatra ličnim uspehom, što joj daje novu energiju na putu uspeha.
NE PROPUSTITE
Među pacijentima koje je lečila dr Basara ima i veliki broj iz Srbije, Makedonije, Crne Gore, a javnost je upoznala po uspešnom lečenju teško obolelog od aplastične anemije Željka Mitrovića, vlasnika Pink televizije, kao i poznatog voditelja RTS, Dejana Dekija Pantelića, koga je izlečila od tumora na krajnicima.
Pantelić se u jednom svom intervjuu priseća momenata sa lečenja u Nemačkoj i kada mu je bilo dosta teško stanje dr Basara ga je ohrabrila ovim rečima:
“Dejane, kod mene ljudi ne umiru”. Lista poznatih ličnosti koje je dr Basara lečila se tu ne završava, jer neke poznate ličnosti ne žele da im se ime pominje u javnosti.
Pre skoro 20 godina je transplantacijom matičnih ćelija od nesrodnog donatora izlečila mladog pacijenta iz Srbije obolelog od najtežeg oblika akutne limfoblasne leukemije, filadelfija pozitivne i to je prvi pacijent s Balkana izlečen od te bolesti.
Povodom dana državnosti Srbije odlikovana je zlatnom medaljom, a prošle godine Crna Gora joj je dodelila državljanstvo za zasluge u lečenju njihovih pacijenata.
Ovo je intervju sa dr Basarom, koji je pre par godina izašao nedavno u makedonskom listu Večer.
Uspešna cela porodica: Ovo su joj muž i deca
Profesor doktor Nadežda Basara u braku je sa Branislavom Basarom, mašinskim i farma inženjerom, ekspertom na nivou Evropske unije za GMP uslove proizvodnje transplantata matičnih ćelija u klin rums-u, kao i osiguranja kvaliteta procesa na transplantacionim odeljenjima.
Žena sa 3 državljanstva
Nadežda Basara ima tri državljanstva, a nemačko je dobila 2004. godine. Pacijenti iz Crne Gore je predlažu za crnogorsko državljanstvo, i 2012. ga i dobija.
Bračni par Basara ima dvoje dece - sina Vukašina koji radi kao elektroinženjer i rukovodilac projekata razvoda električne energije u Nemačkoj. Uspešno se u redovima juniorskog tima Partizana bavio vaterpolom, a kasnije je kao junior bio jedan od najboljih košarkaša Nemačke.
Ćerka Miljana je magistar psihologije i psiho-onkolog,a takođe je završila specijalizaciju za psihoterapeuta. Diplomirala je i na muzičkoj akademiji, na odseku za klavir. Višestruka je pobednica muzičkih takmičenja mladih Nemačke, koju je predstavljala na festivalu u Helsinkiju, može se pročitati na Vikipediji.
Opišite nam vaš put od doktora u Srbiji do vrhunskog hematologa i onkologa u Nemačkoj?
- Put nije bio nimalo lak. Te prelomne 1997. imala sam 39 godina, skladan brak, dvoje divne dece i supruga koji me je uvek u životu podržavao. Sa završenom medicinom, magistraturom, doktoratom i specijalizacijom u Beogradu radila sam kao načelnik funkcionalne dijagnostike na Institutu za hematologiju Kliničkog centra Srbije. Dok je direktor bio prof. dr Rolović sve je odisalo napretkom i znanjem i značili smo sve do 1994. nešto u Evropi. Njegovim odlaskom u penziju nastao je preokret za mene saznanjem da nova direktorka nije imala viziju napretka instituta, već je mislila samo na svoje lične interese.
U dogovoru sa suprugom odbijam dva poziva iz Pariza i prihvatam poziv prof. Fauzera iz Nemačke, odlazim prvo ja, a suprug se malo kasnije pridružio sa decom. Tamo sam, prosto rečeno, “bačena u vatru” u rad sa najtežim hematološkim bolesnicima i dodatno me postavlja za najodgovorniju osobu pred nemačkim zakonom o lekovima u proizvodnji transplantata i krio-konzerviranju matičnih ćelija. Vrlo brzo postajem načelnik hematologije i onkologije.
Za sve to vreme učim nemački jezik koji u početku nisam znala (sporazumevala sam se na engleskom i francuskom), učim za nostrifikaciju diplome, specijaliziram internu medicinu i hematologiju i onkologiju, pišem naučne radove, kao docent sa nostrifikovanom titulom doktora nauka držim vežbe i predavanja studentima u Majncu i držim vežbe nemačkim kolegama sa posla iz dijagnostike.
Na Univerzitetu u Majncu sam predložena za profesora medicine a titulu dobijam po prelasku na Univerzitetsku kliniku u Lajpcigu, gde sam pozvana da budem glavni načelnik hematologije i onkologije. Tamo sam vodila i transplantacioni centar matičnih ćelija kao i proizvodnju transplantata matičnih ćelija i njihovo krio-konzerviranje. Ubrzo izbijamo na prvo mesto u Nemačkoj po broju i uspešnosti transplantiranja a mene Evropsko društvo transplantatora postavlja za glavnog inspektora transplantacionih centara po Evropi. Videvši moje uspehe na svim poljima hematologije i onkologije Malteški red Nemačke me poziva za direktora interne medicine u njihovoj bolnici u Flensburgu, što sam pre četiri godine i prihvatila.
Kakav tretman imate tamo kao Srpkinja i da li vam je to bila prepreka u karijeri?
- U Nemačkoj se pre svega ceni rad, i ako radite uspešno, bićete prihvaćeni. Međutim, da biste uspeli kao stranac u Nemačkoj, a posebno kao Srpkinja, morala sam da budem uvek duplo bolja od njih. To nije uvek nailazilo na simpatije od strane mojih kolega, ljubomora je ljudska osobina i naravno postoji i kod Nemaca. Pre dve godine sam, na primer, doživela da je u regionalnim novinama izašao veliki članak o nedostatku lekara u Nemačkoj, kao i zapošljavanju i problemima lekara iz inostranstva.
U okviru tog članka je objavljeno da se “priča” da ja dajem prednost pacijentima iz Srbije u odnosu na nemačke pacijente, što je svakako “nonsens” za svakoga ko poznaje kodeks lekarske profesije i Hipokratovu zakletvu, a naročito mene kao osobu i lekara kome nikada nije bila bitna ni nacionalnost, ni boja kože, ni veroispovest pacijenta.
Šta znači brza i dobra dijagnostika za uspeh u lečenju bolesti?
- Sve! Dobra i brza dijagnostika određuje sudbinu bolesti, da li pacijent ima šanse da bude izlečen ili ne i zbog toga je izuzetno važna. Trenutno kod svih malignih bolesti je neophodna molekularna dijagnostika koja je u Nemačkoj gotova u roku od 48 sati. Takvu efikasnost nema nijedna zemlja u Evropi, čak ni Švedska koja se smatra jednom od zemalja sa najboljom zdravstvenom zaštitom u Evropi.
* Jedina doktorka pravoslavne vere na čelu jedne katoličke bolnice, glasi samo jedna od činjenica u njenoj neverovatnoj karijeri
* Majka je pitala zašto se posvetila najtežim bolesnicima, tamo gde se najviše umire
* Razlika između dobrog i izvanrednog lekara: Ovaj drugi mora da ima ono nešto, ono zrno... da pacijentu posveti vremena, da porazgovara sa njim, da bolestan u njemu vidi svoju nadu i svoj lek
Koliki je procenat izlečenih pacijenata sa malignim bolestima u vašoj bolnici?
- Za ove četiri godine, koliko vodim onkologiju, hematologiju, pneumologiju, dijabetologiju i intezivnu medicinu u bolnici Malteser St. Franziskus Flensburg procenat izlečenja malignih bolesti je 90 odsto. Taj podatak se odnosi na praćenje bolesnika dve godine posle lečenja u bolnici jer kasnije nisu svi revnosni u kontrolama, tako da ne možemo da dalje vodimo evidenciju o njihovom zdravstvenom stanju.Po kojim medicinskim protokolima lečite akutne leukemije, limfome i aplastične anemije i da li u lečenju matične ćelije daju dobre rezultate?
- Po najsavremenijim protokolima koji se primenjuju u svetu. Transplantacija matičnih ćelija i dalje je jedina metoda sa kojom mogu da se izleče gore navedene bolesti i pored velikog broja novih lekova koji su registrovani za neke od malignih bolesti.
Koliko ste transplantacija matičnih ćelija u vašoj uspešnoj karijeri realizovali?
- Blizu sam brojke od 1.900, ali to nije toliko bitno, već koliko sam uspešno transplantirala. Svetski rezultat od 86 odsto preživljavljanja dve godine posle transplantacije postigla sam u Lajpcigu, a nadmašila ga sigurno sa transplantacijama u Flensburgu, koji je trenutno 90 odsto uspešnosti za tri godine od otvaranja transplantacionog centra, odgovorila je pre par godina.
Da li je transplantacija matičnih ćelija od nesrodnog donatora revolucionarno dostignuće u medicini i kod kojih malignih oboljenja daje dobre rezultate?
- Transplantacija matičnih ćelija od nesrodnog donatora se primenjuje u Nemačkoj preko 30 godina i činjenica da su rezultati isti kao i kod transplantacije od srodnog donatora (brat ili sestra) je veliki uspeh, ali ne bih mogla da kažem da se radi o novom revolucionarnom dostignuću. Alogena transplantacija daje odlične rezultate kod akutnih leukemija, mijelodisplastičnih sindroma, limfoma i teških oblika anemija.
Da li su kvalitetan način života i preventiva dobar način zaštite od malignih bolesti?
- Kvalitetan način života, pod kojim se između ostalog podrazumeva najmanje 30 minuta dnevno telesne aktivnosti u smislu šetnje, brzog hodanja, trčanja, uz mediteransku ishranu, puno povrća, redovnog korišćenja voća, ribe, belog mesa, bez pušenja i preteranog konzumiranja alkoholnih pića je najbolja preventiva i zaštita od malignih bolesti. Nažalost, to ipak nije dovoljno. Genetika, kao i izlaganje opasnim hemijskim materijama i zračenju igraju veoma važnu ulogu u nastajanju malignih bolesti. Zračenje osiromašenog uranijuma koji je korišćen prilikom bombardovanja Srbije 1999. godine je dokazano kao riziko faktor za nastajanje malignih bolesti.
Ko je Nadežda Basara
Nadežda Basara (Beograd, 1957) srpska i nemačka je lekarka. Važi za jednog od vodećih stručnjaka za transplantaciju matičnih ćelija u Nemačkoj i Evropi. Trenutno je direktorka interne medicine u bolnici Sankt Franziskus u nemačkom gradu Flenzburgu.
Basara je rođena 1957. u Beogradu, gde se i školovala, diplomirala, magistrirala, doktorirala i radila kao načelnik funkcionalne dijagnostike na Institutu za hematologiju Kliničkog centra Srbije. U Beogradu je i specijalizirala kliničku farmakologiju, dok je po dolasku na rad u Nemačku 1997. godine, specijalizirala i internu medicinu i subspecijalizirala hemato-onkologiju. Vrlo brzo postaje docent na Univerzitetu u Majncu, a potom profesor na Univerzitetu u Lajpcigu.
Trenutno obavlja posao direktora lekarima interne medicine u nastavnoj bolnici Medicinskog fakulteta u Kilu, "Malteser St. Franziskus Hospital Flensburg" i upravlja projektom ujedinjenih pet hemato-onkoloških bolnica krajnjeg severa Nemačke.
Uža specijalnost prof dr Nadežde Basare jesu matične ćelije i njihova transplantacija. Njen rad izražen kroz brojke izgleda ovako: doktorka je do 2021. godine obavila 2.300 transplantacija od kojih je 1.900 bilo alogenih.
Izuzetne uspehe postigla je u lečenju svih oblika malignih i nemalignih bolesti, lečila je preko 50.000 onkoloških i hematoloških pacijenata, od kojih je preko 1.000 sa Balkana.
U poslednjih deset godina uspešnost preživljavanja pacijenata, dve godine posle transplantacije matičnih ćelija, kod prof dr Basare je najviša u svetu - čak 88 odsto. Ona je jedina doktorka sa Balkana i iz jugoistočne Evrope koja nije rođena, nije se školovala i i koja do 40. godine nije živela u Evropskoj uniji, a koja je dobila titulu nemačkog profesora medicine.
Prof. dr Basara je objavila 125 naučnih radova isključivo u inostranim medicinskim časopisima sa najvišim naučnim indeksom, koji su citirani od drugih svetskih naučnika više od 5000 puta.
O izuzetnom naučnom statusu i istaknutoj poziciji prof dr Nadežde Basare u akademskim krugovima svedoče i podaci da prof dr Nadežda Basara ispituje studente kao predsednik komisija na završnom ispitu iz medicine na Univerzitetu u Kilu i lekare na specijalističkom ispitu iz hematoonkologije kao predsednik komisija. Prof dr Basara je i mentor doktorantima i gostujući profesor na Medicinskim fakultetima u Beogradu i Nišu.
Nagrade
2014. godine, na Sretenje, dobija od predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića Medalju za zlatne zasluge u oblasti medicine, na predlog studenata Medicinskog fakulteta u Beogradu.[1]
2019. godine dobila je nagradu za doprinos u oblasti nauke koju dodeljuje crnogorska Uprava za dijasporu.
U maju 2021. godine odlikovana je Ordenom svetog Save drugog reda, prva je doktorka koja je dobila ovo odlikovanje od kada je ustanovljeno. U hramu Svetog Save u Beogradu, patrijarh Porfirije ju je odlikovao, što je njegovo prvo odlikovanje od dolaska na čelo Srpske pravoslavne crkve.
Kurir.rs/Večer.mk/Wikipedia/Youtube
NE PROPUSTITE
