Svako četvoročlano domaćinstvo u Srbiji ima pola kilograma lekova kojima je istekao rok trajanja, pokazali su statistički podaci istraživanja koje su sproveli studenti Beogradske politehnike!
U našoj zemlji godišnje se sakupi oko 10.000 tona farmaceutskog otpada, odnosno neupotrebljenih tableta, smesa s isteklim rokom trajanja, bočica i kutija koji, ako se ne tretiraju na adekvatan način, imaju negativne posledice na životnu sredinu, pa i na zdravlje ljudi!
Da adekvatno odlaganje medikamenata kojima je istekao rok trajanja nije praksa, dokazuju i podaci iz istraživanja da čak 77,3 odsto stanovništva u Srbiji stare lekove baca u smeće, odnosno kanalizaciju, dok 15,2 građana medikamente čuva kod kuće.
Zakon i Pravilnik o upravljanju otpadom, koji je stupio na snagu 2019, propisuje se da sve apoteke, kako državne tako i privatne, moraju da prikupljaju stare lekove od građana, dok bi troškove uništavanja trebalo da snose proizvođači lekova. Sudeći prema navedenim podacima, većina građana ne zna kako i gde treba pravilno odložiti lekove.
Sanja Knežević Mitrović iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) kaže za Kurir da svaki opasan otpad, pa i farmaceutski, koji se odlaže u smeće i dospeva na deponije ili se baca u kanalizaciju direktno dolazi do našeg lanca ishrane:
- Preko kanalizacije otpad dolazi do podzemnih voda, reka, jezera ili preko deponija dospeva u zemljište. Apsorbuju ga biljke, životinje i na kraju dolazi do ljudskog organizma kroz lanac ishrane. Ljudi očigledno ne znaju da i farmaceutski otpad spada u opasan otpad te ga zbog toga i adekvatno ne odlože.
Treba znati
Šta je farmaceutski otpad?
Farmaceutski otpad je sačinjen od lekova koji više nisu upotrebljivi. Oni se obično odlažu usled isteka roka trajanja, ali neupotrebljivi lekovi podrazumevaju i kontaminirane i vraćene lekove, kao i lekove koji su pripremljeni za upotrebu, ali su ostali neupotrebljeni. Takođe, svi materijali koji su kontaminirani farmaceutskim otpadom, poput primarne ambalaže i medicinskih sredstava korišćenih za primenu farmaceutskih proizvoda, smatraju se farmaceutskim otpadom.
Stručnjaci ističu da je teško neutralisati određenu količinu farmaceutskog otpada u vodama, pa se određene koncentracije mogu naći i u vodi za piće.
Desanka Nikolić iz "Apoteka Beograd" rekla je nedavno za Radio Beograd da je problem što zakon ne kaže na koji način će proizvođači i uvoznici platiti troškove zbrinjavanja:
Savet farmaceuta
Lekovi za jednomesečne zalihe
Farmaceuti savetuju da građani ne treba da gomilaju lekove u kućnim zalihama, te da je dovoljno je da imaju lekove koji podmiruju njihove jednomesečne potrebe. Takođe, podaci pokazuju da je količina medicinskog otpada u svetu od početka pandemije utrostručena.
- Proces odlaganja otpada za građane je jednostavan, u apotekama postoje crveni kontejneri u koje oni mogu odložiti lekove. Apoteke imaju problem zato što nemaju mogućnost lagerovanja velike količine farmaceutskog otpada. Moramo imati kontinuitet iznošenja tako prikupljenog otpada, a apoteke to nemaju, jer operateri pitaju kome će naplatiti tu uslugu. Ne mogu je naplatiti od nas, već, po slovu zakona, od proizvođača i uvoznika lekova, i tu nastaje problem.
Kurir.rs/ A. K.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
