S obzirom na to da je pandemija korone dosta poremetila i odložila proslave mnogih svadbi širom Srbije pojedini mladenci nisu pravili veselje iz snova u planirano vreme.
Takvu muku je imao i par iz okoline Leskovca koji je svoje venčanje trebalo da napravi još prošle godine u oktobru, međutim zbog korone, ali i bukiranih termina, svadba je bila odložena za tačno godinu dana.
Veselje je održano prošle subote i to u jednom restoranu u Leskovcu. S obzirom na to da je svadba pomerena za godinu dana, za to vreme su mladenci bili u pripremama kako bi napravili venčanje iz snova.
Prema rečima komšiluka, gde god bi se novopečeni mladenci pojavili širili bi glasine kako prave veselje u najboljem restoranu u kojem niko iz sela do sada nije napravio svadbu kao i da taj restoran ima "najbogatiju" hranu u gradu.
Komšije su pažljivo slušale njihovu priču odnosno hvalisanje iako su jedno te isto vrteli sve vreme, sve dok nije došao i taj čuveni dan - svadba.
- Pošto su mladenci bili iz istog mesta oni tradicionalni srpski običaji nisu se mnogo razvlačili. Crkveno venčanje i ceremonija je završena do jedan popodne. Zvanice su bile pozvane od pola tri u restoranu. Mladenci su tamo stigli malo pre toga jer su imali slikanje negde u prirodi nakon venčanja. Kada su stigli u restoran gosti su već čekali u redu da se pozdrave i da se slikaju s njima - priča nam komšinica koja je bila na svadbi i dodaje:
- Bilo je dosta zvanica. Ogromna svadba sa preko 300 ljudi. Gosti su uglavnom donosili koverte. Poklona nema više nigde... Nakon slikanja ulazili smo u salu.
Ona navodi i da je predjelo postavljeno kasno, pa su mnogi gosti međusobno komentarisali kako su već bili gladni, a naročito oni koji su od ranog jutra bili na nogama u svatovima.
- Stiglo je predjelo. Imam utisak da su gosti smazali predjelo za dva minuta, naravno oni koji su bili oglasneli. Opet pauza... Dugo smo čekali glavno jelo. U međuvremenu nije bilo nikakve čorbe, gulaša ili nešto za kašiku kako obično biva na svadbama. Svi se uzdali u glavno jelo da će se najesti - priča komšinica koja je pomno posmatrala sve oko sebe:
- Stiže naravno roštilj - pljeskavica i to poluhladna. S obzirom na to da ni predjelo nije bilo nešto obilno, više salate nego suhomesnatog ljudi su navalili na pljeskavicu. Nakon pljeskavice konobari donose neko malo parče piletine i to je to. Krenule su priče kako je ljudima to bilo malo. Mnogi se nisu najeli, nisu ni pojeli pljeskavicu jer je bila poluhladna, a ni ono parčence mesa nije bilo bolje.
Prema njenim rečima torta je bila oko devet uveče, a do tada su mnogi stariji ljudi već otišli kućama.
- Pretpostavljam da je to zbog di-džeja koji je bio pre torte, a stariji ljudi ne slušaju tu vrstu muzike i zato su ustajali jedn po jedan i išli kući. Sutradan čujem da komšije bruje o tome kako su bili na svadbi i ostali gladni. Ovi mladi posle veselja išli da pojedu picu jer im hrana iz najboljeg restorana njije bila dovoljna. Pričaju da su se džaba potrudili da imaju di-džeja, silnu dekoraciju kada su uštedeli na meniju pa su im gosti ostali gladni. Na sve to godinu dana su pričali o tom danu. Mnoge đakonije su bile suvišne na veselju, ali uvek se gleda da se godti ispoštuju bar što se hrane tiče da ne pukne bruka pogotovo u ovako malom mestu.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
