DRŽAVA PLAĆA ČAK 6 POKUŠAJA VANTELESNE DONIRANIM JAJNIM ĆELIJAMA ILI SPERMATOZOIDIMA! Dr Ana Mitrović Jovanović: Upešnost je 50%

Kod žena kojima je donacija jajne ćelije jedino rešenje, država će, kako nam je rečeno u RFZO, plaćati tri postupka s donorskim jajnim ćelijama i tri postupka ukoliko bude zamrznutih embriona iz tih procedura.

- Tri postupka su sigurna, a još tri ako iz tih postupaka bude višak reproduktivnog materijala za zamrzavanje, što znači da je praktično moguće i šest postupaka.

Država će finansirati kompletan postupak, što po osobi košta oko 7.000 evra.

- Prijatno smo iznenađeni da će država finansirati postupke u celini, a to uključuje i uvoz i transport jajnih ćelija i spermatozoida. Zahvaljujući metodama donacije, parovi kod kojih su iscrpljene mogućnosti uspešnog lečenja njihovim sopstvenim ćelijama (jajnim ćelijama ili spermatozoidima) moći će da lečenje o trošku RFZO nastave s doniranim materijalom.

Pacijentkinje imaju pravo da do navršenih 45 godina uđu u proceduru oplodnje doniranim materijalom. A nije mali broj onih koje nemaju svoje jane ćelije?

- Deo naših pacijentkinja, posebno žena u životnoj dobi od 42 do 45 godina kod kojih uobičajenim postupkom vantelesnog oplođenja nismo uspeli da dobijemo jajne ćelije i/ili embrione koji su kvalitetni i koji će rezultirati trudnoćom i rađanjem zdravog deteta imaju potrebu da dalje lečenje neplodnosti nastave metodom vantelesnog oplođenja s doniranim jajnim ćelijama. Postoji i jedan mali broj mladih žena koje nemaju svoje jajne ćelije iz različitih razloga kao što su prevremena menopauza različitih uzročnih faktora, genetski uslovljena smanjena funkcija jajnika, jatrogena menopauza ili više puta operisane ciste na jajnicima, posebno endometrioza, te će ovim metodom s donacijom jajnih ćelija postati majke, odnosno imati priliku da budu uključene u procedure koje s velikim uspehom rezultiraju rađanjem deteta.

Koliko je uspešna VTO doniranim materijalom?

- Uspešnost lečenja zavisi od mnogo faktora, a postupci s donorskim ćelijama, bilo to jajne ćelije ili spermatozoidi, ne umanjuju uspešnost metoda BMPO koja se kreće i do 50%. Donorstvo je, podsećam, anonimno.

Sada će, osim Nacionalne banke reproduktivnog materijala, koja je u Beogradu, i druge ustanove moći da čuvaju uvezeni materijal?

- Lično sam jako zadovoljna što su Ministarstvo zdravlja, Vlada Srbije i RFZO prepoznali potrebu da se u Srbiji promeni odluka i zakonska regulativa da ne postoji samo jedna banka, već da sve ustanove koje poseduju potrebne dozvole i baze s ovim procedurama mogu obavljati i poslove banke. Naravno, pod strogo definisanim i kontrolisanim kriterijumima i, napominjem, uz nužno hitno formiranje registra i uz centralizaciju podataka preko Uprave za biomedicinu.

Koliko će trajati sve ove procedure?

- Izuzetno je važno da se pacijentima omogući da su procedure lako i brzo dostupne i da u eri digitalizacije postoje elektronski registri koji su obaveza svih da se popunjavaju, a centralno da se obavlja kontrola. Mišljenja sam i da je potrebno na teritoriji cele Srbije obezbediti dostupnost metoda na odgovarajućem nivou i standardizaciju kvaliteta rada. Postojanjem registra imaćemo i direktnu kontrolu rada centara i tako će svi centri kontinuirano unapređivati svoj rad. Pacijentima će preko E-uprave pristup ovim metodama lečenja biti omogućen brzo, kvalitetno i bez gubljenja vremena i administrativnih komplikacija.

Kurir.rs/Jelena S. Spasić