Kod žena kojima je donacija jajne ćelije jedino rešenje, država će, kako nam je rečeno u RFZO, plaćati tri postupka s donorskim jajnim ćelijama i tri postupka ukoliko bude zamrznutih embriona iz tih procedura.
Kod parova gde je samo donacija spermatozoida ili je reč o ženama bez partnera, Fond će finansirati tri postupka stimulacije s procedurom vantelesnog oplođenja s doniranim spermatozoidima uz tri postupka zamrznutih embriona koji nastanu iz ovih procedura, kaže u intervjuu za Kurir ginekolog prof. dr Ana Mitrović Jovanović, predsednica Republičke stručne komisije za biomedicinski potpomognutu oplodnju (BMPO) i načelnica dnevne bolnice u GAK "Narodni front" posle sjajne vesti da će u i Srbiji od 10. decembra biti moguća vantelesna oplodnja doniranim reproduktivnim materijalom.
Znači li to da je teoretski moguće da jedna osoba ima šest pokušaja o trošku države Srbije?
- Tri postupka su sigurna, a još tri ako iz tih postupaka bude višak reproduktivnog materijala za zamrzavanje, što znači da je praktično moguće i šest postupaka.
Država će finansirati kompletan postupak, što po osobi košta oko 7.000 evra.
- Prijatno smo iznenađeni da će država finansirati postupke u celini, a to uključuje i uvoz i transport jajnih ćelija i spermatozoida. Zahvaljujući metodama donacije, parovi kod kojih su iscrpljene mogućnosti uspešnog lečenja njihovim sopstvenim ćelijama (jajnim ćelijama ili spermatozoidima) moći će da lečenje o trošku RFZO nastave s doniranim materijalom.
Pacijentkinje imaju pravo da do navršenih 45 godina uđu u proceduru oplodnje doniranim materijalom. A nije mali broj onih koje nemaju svoje jane ćelije?
- Deo naših pacijentkinja, posebno žena u životnoj dobi od 42 do 45 godina kod kojih uobičajenim postupkom vantelesnog oplođenja nismo uspeli da dobijemo jajne ćelije i/ili embrione koji su kvalitetni i koji će rezultirati trudnoćom i rađanjem zdravog deteta imaju potrebu da dalje lečenje neplodnosti nastave metodom vantelesnog oplođenja s doniranim jajnim ćelijama. Postoji i jedan mali broj mladih žena koje nemaju svoje jajne ćelije iz različitih razloga kao što su prevremena menopauza različitih uzročnih faktora, genetski uslovljena smanjena funkcija jajnika, jatrogena menopauza ili više puta operisane ciste na jajnicima, posebno endometrioza, te će ovim metodom s donacijom jajnih ćelija postati majke, odnosno imati priliku da budu uključene u procedure koje s velikim uspehom rezultiraju rađanjem deteta.
ZAMRZAVANJE MATERIJALA ONKOLOŠKIH PACIJENATA
Od Nove godine i onkološki pacijenti trebalo bi da imaju mogućnost da zamrznu jajne ćelije ili spermatozoide?
- Zahvaljujući i kolegama sa Instituta za onkologiju i radiologiju, u pripremi je da se na teritoriji cele Srbije omogući brzo i efikasno zamrzavanje jajnih ćelija ili spermatozoida kod onkoloških pacijenata koji prethodno nisu ostvareni kao roditelji, a žele da to budu u budućnosti. Onkolozi treba da procene da li je to moguće a da se ne ugrožava ishod lečenja osnovne bolesti. Ukoliko onkolozi dozvole, ti pacijenti imaće mogućnost da se prioritetno jave na komisiju za BMPO, gde će se proceniti postoje li uslovi za očuvanje plodnosti. Procedure se nazivaju onkofertilitet i očuvanje plodnosti kod onkoloških pacijentkinja. I dosad su ove procedure rađene, ali sporadično. Sada želimo da sistemski to omogućimo svim onkološkim pacijentima koji su zainteresovani i gde postoje jasno definisani uslovi i kriterijumi. Lično smatram da je to divna i psihološka podrška onkološkim pacijentima koji se mogu nadati normalnom životu po završetku lečenja osnovne bolesti. Napominjem da je jako važno držati se medicinskih kriterijuma u lečenju neplodnosti i kod onkoloških i kod svih pacijenata uopšte. Nije uvek prijatno saopštiti istinu pacijentu jer nekada ste kao lekar donosilac i loših vesti, ali se trudimo da takvih situacija bude minimalno.
Koliko je uspešna VTO doniranim materijalom?
- Uspešnost lečenja zavisi od mnogo faktora, a postupci s donorskim ćelijama, bilo to jajne ćelije ili spermatozoidi, ne umanjuju uspešnost metoda BMPO koja se kreće i do 50%. Donorstvo je, podsećam, anonimno.
Sada će, osim Nacionalne banke reproduktivnog materijala, koja je u Beogradu, i druge ustanove moći da čuvaju uvezeni materijal?
- Lično sam jako zadovoljna što su Ministarstvo zdravlja, Vlada Srbije i RFZO prepoznali potrebu da se u Srbiji promeni odluka i zakonska regulativa da ne postoji samo jedna banka, već da sve ustanove koje poseduju potrebne dozvole i baze s ovim procedurama mogu obavljati i poslove banke. Naravno, pod strogo definisanim i kontrolisanim kriterijumima i, napominjem, uz nužno hitno formiranje registra i uz centralizaciju podataka preko Uprave za biomedicinu.
Koliko će trajati sve ove procedure?
- Izuzetno je važno da se pacijentima omogući da su procedure lako i brzo dostupne i da u eri digitalizacije postoje elektronski registri koji su obaveza svih da se popunjavaju, a centralno da se obavlja kontrola. Mišljenja sam i da je potrebno na teritoriji cele Srbije obezbediti dostupnost metoda na odgovarajućem nivou i standardizaciju kvaliteta rada. Postojanjem registra imaćemo i direktnu kontrolu rada centara i tako će svi centri kontinuirano unapređivati svoj rad. Pacijentima će preko E-uprave pristup ovim metodama lečenja biti omogućen brzo, kvalitetno i bez gubljenja vremena i administrativnih komplikacija.
ZA SADA SAMO UVOZ IZ ŠPANIJE
Nažalost, Srbija i mimo postojanja Nacionalne banke reproduktivnih ćelija od 2018. još nema svoje donore, već sav materijal uvozimo. Sada samo iz Španije?
- Za sada su sve donacije planirane iz uvoza iz referentnih banaka reproduktivnih ćelija. Potpisan je ugovor s bankom iz Španije, a očekuje se da se sklope ugovori i s drugim bankama u Evropi.
PUNO URAĐENO
Jeste li, kao predsednica Komisije, zadovoljni učinjenim na polju BMPO?
- Puno se u Srbiji poslednjih godina uradilo na unapređenju i dostupnosti lečenja neplodnosti najsavremenijim metodama BMPO. Uspeli smo i našim pacijentima, kojima nije potreban donirani materijal, da obezbedimo lečenje koje nije ograničeno brojem procedura, već procenom lekara, da li taj par ima uslove da nastavi lečenje. To je psihološki rasteretilo parove da, ako ne uspe jedan ili dva pokušaja, mogu da nastave dalje lečenje dok god lekar proceni da ima medicinskog opravdanja za daljim postupcima. Takođe, uspeli smo uz podršku države da i parovima kod kojih postoji muški uzrok neplodnosti i kod kojih je vantelesno oplođenje moguće s njihovim spermatozoidima za čije dobijanje je potrebna prethodna manja hirurška intervencija, takođe budu uključeni u proces lečenja na teret RFZO. Posebno je dobro da nije ograničen broj postupaka sa zamrznutim embrionima, jer to značajno smanjuje traumatizaciju pacijenata i izbegava proceduru koja podrazumeva kompletan postupak, te se pacijentkinja vrlo jednostavno priprema za embriotransfer tih zamrznutih embriona uz minimalnu primenu lekova, bez anestezije i s visokim procentom uspeha lečenja. A troškovi su značajno smanjeni.
Kurir.rs/Jelena S. Spasić
NE PROPUSTITE
