Tradicija je ono što nas podseća da smo jedinstveni kao narod, na kugli zemaljskoj, a to nam dokazuju srpski običaji koji su sačuvani, zahvaljujući, neumornim arhivarima čija svesnost čuva neprocenjivo kulturno nasledstvo od zaborava.
Današnja avantura ekipe "Kojekude po Srbiji", s Vukašinom Grozdanićem na čelu, bila je pohod u Dolovo.
Brzim kasom, dočekali su ih dolovački momci i "Lipicaneri" beli konji po kojima je ovo prepoznatljivo mesto.
- Ako ne znate šta imate iza sebe, vi ne znate ni kuda idete napred - Graozdanića je poučnom mišlju dočekao Đorđe Milovanović, domaćin stajkove kuće u Boljevcima.
A iz stare banatske kuće u Stajić u Dolovu, Đorđe Stajić podelio je ostavštinu svojih čukun deda i baba, koja je još jedan dokaz da tradicija ne može izumreti ukoliko dolazeći naraštaji poštuju živote predaka i čuvaju njihovo predanje.
- Ako se ne ispriča neće se znati šta je. Na fotografiji je moj pradeda koji je obučen kao devojčica. Malo dete, muško su oblačili u žensko dok se ne rodi još jedno dete. Plašili su se da se "ne urekne" jer su im deca umirala od svega i svačega, pa su pokušavali na svaki način to da spreče - rekao je Stajić.
On je otvorio ormare svojih čukun, čukun baka i prabaka i otkrio gledaocima blago iz 1600.godine, donešeno sa Kosova.
- Ovo je sve doneto još sa Kosova. Tamo smo se prezivali Krstajić. Kad smo došli u okolinu Vranja, skinuli su nam krst, jer nismo više nosili krst na litiji. Ostali smo Stajić do Vuka. Kada je Vuk napravio "J", nastala je pometnja, jer je administracija greškom skidala J, i tu su rezdelili brata i brata. Uglavnom se raspoznajemo prema slavi koju slavimo, to su Sveti Stefan Arhiđakon i sveti Nikola - ispričao je Stajić.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
