Dragiša Đurđević iz Zdravinja kod Kruševca je uzorni domaćin u ovom podjastrebačkom selu, istaknuti kulturni poslenik i društveni radnik, a nedavno je sa svojim sinovima oduševio Kruševljane jednim svojevrsnim potezom.
Na Novoj pijaci u gradu pod Bagdalom postavio je mlekomat "Milka Zdravinjka", sa kojeg se potrošači samoposlužuju, sami plaćaju i preuzimaju mleko i to pod povoljnijim uslovima nego u prodavnicama i marketima.
Pored registracije poljoprivrednog domaćinstva, Đurđevići su morali i da otvore firmu - Trgovina MD Đurđević da bi radii i taj posao.
Posetili smo porodicu Đurđević u njihovom porodičnom domaćinstvu u Zdravinju i specijalno za Kurir donosimo interesantnu životnu priču.
- Imamo četiri hektara obradive površine, radimo u zakupu još sedam. Uzgoj krava je od pamtiveka u našoj porodici. Pokojni deda je čuvao nekoliko krava. Do pre petnaestak godina bilo je 787 krava u selu, a sada oko 10 posto od te brojke. U mom zaseoku Đukići od deset kuća, osim nas, niko više ne čuva krave, pa sada kupuju mleko od nas. Sada trenutno imamo šest krava, a prošle godine smo prodali tri. Iz te naše računice proizašla je ideja sina Milana da u Kruševac postavimo mlekomat - započinje svoju priču domaćin Dragiša.
- Prvi mlekomat u Srbiji je postavljen u Čajetini, a mi smo drugi u centralnoj Srbiji i prvi u Kruševcu i Rasinskom okrugu. Aparat smo nabavili početkom maja, a do početka oktobra smo jurili svu moguću dokumentaciju. Svečano puštanje Mlekomata u rad smo obavili i prvih 100 litara mleka smo podelili besplatno - nastavlja Dragišin mlađi sin Milan, operativni izvođač radova.
TIMSKI RAD
Braća podelila resore
Dragišin mlađi sin Milan je od 2013. preuzeo krave, a od pojave korone 2019. stariji sin Dalibor je kupio 38 sjeničkih ovaca, umatičene, a sada ih ima oko 50. Pored krava i ovaca čuvaju tri svinje "moravke", imali su mangulice, ali veliki troškovi ne mogu da se isplate, pa su morali da redukuju stočni fond. Oni kažu da danas prosečno domaćinstvo ne može da živi od poljoprivrede, jer su veliki troškovi i sve stalno poskupljuje. Poseduju traktore sa osnovnim priključnim mašinama, ali im nedostaju specijalne mašine i druga oprema. Sinovi su i harmonikaši, sviraju u zemlji i inostranstvu, pa pomažu stočarstvo.
Dodaje da se proces proizvodnje odvija u vrlo strogim i kontrolisanim sanitarnim uslovima, počev od dezinfekcije vimena krava, pranja mlakom vodom i brisanjem sa čistim ubrusom.
- Muža krava se obavlja muzilicama, mleko se doprema u prohromske kante, zatim na ceđenje, gde se cedilo postavlja na laktofriz, koji ima zadatak da održava temperaturu mleka od 2-4 stepena Celzijusa i meša mleko istovremeno. Mleko se zatim prebacuje u transportnu ambalažu i vozi do mlekomata - kaže Milan.
Kapacitet mlekomata je 200 litara, on održava temperaturu od 2-4 stepena Celzijusa i meša ga. Aparat i ceo sistem se svakodnevno pere, čisti i dezinfikuje i ubacuje sveže mleko. Bilo koji problem da se pojavi aparat obaveštava vlasnika preko telefona.
- Ako dođe do bilo kojeg kvara, aparat blokira točenje, nas odmah upozorava i mi odlazimo na lice mesta da rešimo problem. Neprodate količine svežeg mleka popodne vraćamo kući i od njega pravimo sir. Trenutno oko 50 litara dnevno ide u prodaju. Za početak smo zadovoljni, a nadamo se još boljoj prodaji - kaže Milan.
OD PAŠNJAKA DO KAFANE
Zdravinje nadaleko poznato
Dragiša Đurđević je zaposlen u Kulturnom centru Kruševac kao koordinator kulture za Mesnu zajednicu i rukovodilac je manifestacije "Zvezdano Zdravinje" i to od 2000. godine. Inače, Zdravinje je poznato po zdravinjskom siru, pašnjacima i voćnjacima. Godine 1937. u Beogradu je postojala kafana "Zdravinjska šljivovica", čiji je gazda kupovao rakiju u Zdravinju.
Kontrolu kvaliteta mleka obavlja Veterinarski specijalistički institut iz Kraljeva.
- Mleko sadrži 4 posto mlečne masti, trenutna cena za litar je 120 dinara. Mušterije mogu da se samoposlužuju u objektu Pijace od 6.30 do 16.30 sati svakog dana. Kupci mogu sipati mleko u svoju ambalažu, a može i u našoj. Aparat toči od pola litra do pet litara. Koliko para se ubaci u aparat dobija se mleko u toj vrednosti, a kusur se ne vraća - ističe mladi domaćin.
Inače, u porodici Đurđević žive tri generacije sa dvanaest članova i to: deda i baba (Dragiša i njegova supruga), dva sina, dve snaje i šest unuka. Od malih nogu u proces rada su uključeni i najmlađi, iako su đaci.
Milan ima tri sina, od 10, šest i dve godine, a njegova supruga Daliborka je medicinska sestra i nezaposlena, ali vrlo aktivna u domaćinstvu. Milanov stariji brat Dalibor takođe ima tri sina, od 10, osam i pet godina, a njegova supruga Svetlana je master ekonomije i zaposlena je u Gradskoj upravi Kruševac. Dragišina supruga Slađana je domaćica i zadužena je da čuva decu.
Kurir.rs/Ž. Milenković
NE PROPUSTITE
