Srbija je, nažalost, na dobrom putu da je opet zadesi epidemija malih boginja. Iako su nam morbile pre pet godina uzele 14 života, među njima i dečje, to nas, izgleda, nije opametilo. S obuhvatom od svega 74,8 odsto dece vakcinisane MMR cepivom u 2021, što su poslednji zvanični podaci "Batuta", daleko smo od bezbednih 95 odsto. Neslavni rekord, prema podacima "Batuta", drži Novi Sad sa svega 24 odsto.
Posle skoro tri godine kovida, koji je sve poremetio, i uz jak antivakcinalni pokret i doktore koji su protiv vakcinacije i pre pandemije, loš odziv i ne čudi. Ali to nije opravdanje da se ne traži rešenje da roditelji shvate da vakcinom štite svoje dete/decu, ali i neku drugu koja zaista ne smeju da je prime.
Sinonim za poslednju epidemiju morbila u Srbiji 2017/18. jeste malena Nađa Petrović, dvogodišnja devojčica koju su morbile i ubile. Nije smela da se vakciniše, imala je autoimunu bolest.
- Dok sam s Nađom ležala u KC Kragujevac zbog redovne terapije, bebu od devet meseci sa sumnjom na morbile stavili su u našu sobu. Naravno, Nađa se zarazila. Borba je trajala od 12. januara 2018, kada je dobila temperaturu do 4. aprila, kada je umrla na Institutu za majku i dete u Beogradu pošto je mesec i po dana bila na respiratoru - kaže za Kurir Dragana Petrović, Nađina majka, koja je tužila KC Kragujevac, Institut i državu Srbiju, a proces još nije završen.
Dragana ima stariju ćerku, a posle ove tragedije rodila je još jednu. Obe su zdrave i obe su primile MMR.
- Iskreno, kad sam rodila prvo dete, i sama sam se plašila MMR vakcine posle raznoraznih priča da izaziva autizam. Nije svejedno ako osećate pritisak sa strane. Ali sam shvatila da je ključ dobra informisanost, a ja sam se informisala kod pedijatara. Posle Nađine smrti snažno sam se zalagala za vakcinaciju MMR da bih zaštitila neku drugu decu, ali dobijala sam strašne pretnje. Dok sam bila trudna, po mrežama su mi pisali: "Dabogda izgubila dete", "Dabogda umrla na porođaju". Verujte, nemam više snage da se raspravljam. Kad me neko pita za MMR, kažem da ne čita gluposti s interneta, da ne sluša ljude koji nisu završili školu za to što govore, već da se obrati imunologu, pedijatru, epidemiologu. I zaista se nadam da je 90 odsto ljudi normalno - priča Dragana, koja smatra da kazne ne pomažu, isključivo dobra informisanost.
Epidemiolog prof. dr Mioljub Ristić iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Instituta za javno zdravlje Vojvodine ističe da u našoj zemlji 80 odsto roditelja nema nikakvih problema sa odvođenjem deteta na vakcinaciju.
- Međutim, oko 15 odsto njih okleva i u želji da razveju sumnje nakon bombardovanja različitim naučno neutemeljenim činjenicama, traže dodatne informacije od pedijatra. Oko pet odsto roditelja ne želi nikakvu komunikaciju sa zdravstvenim radnicima koji sprovode imunizaciju i njihovi stavovi o nevakcinisanju deteta/dece se ne menjaju ni posle razgovora sa izabranim pedijatrom - kaže za Kurir prof. Ristić.
CURI NOS, PIJE ANTIBIOTIK
- Nemamo dokaza da postoje lekari koji lažiraju dijagnoze dece. Ovde je reč o jednostranim odlukama roditelja da zbog toga što se "dete ne oseća dobro" ili mu "curi nosić" ili je "bilo na terapiji antibioticima" svojevoljno odlaže odvođenje deteta na vakcinaciju. Kolege koje se bave poslovima imunizacije znaju da ova stanja nisu kontraindikacije za sprovođenje sistematske imunizacije dece - navodi prof. Ristić.
Uzroka lošeg obuhvata je više, počev od lekara antivaksera, kojima se, kako ističe prof. Ristić, u medijima daje podjednak prostor kao i kolegama koji se usko bave pitanjima imunizacije, a koriste za ciljeve koji nemaju veze s medicinom.
- Gubi se iz vida pogubnost slanja negativnih poruka u etar bez pozivanja na odgovornost i bez sankcionisanja za javno izgovorenu reč koja može ugroziti zdravlje društva u celini - kaže prof. Ristić i dodaje:
- Po zakonu, pedijatar je dužan da prijavi sanitarnoj inspekciji roditelja ili roditelje koji uporno odbijaju vakcinaciju ili se ne odazivaju pozivima za vakcinaciju. Kažnjavanje ima ograničen efekat. Naša struka je opredeljena, pre svega, za edukaciju, ali ukoliko se oslonimo samo na napore epidemiološke struke i pedijatara, izostaće željeni efekti - obuhvat od 95 odsto.
TIMOVI SE BAVILI ISKLJUČIVO IMUNIZACIJOM
Sve prisutniji je i problem osipanja kadra koji je osposobljen za efikasno sprovođenje imunizacije, najčešće zbog penzionisanja, pa dolaze lekari koji nisu edukovani i podložni su širenju teorija zavere.
- Nove kolege u većini nisu sasvim upoznate sa svim specifičnostima procesa imunizacije, koji je izuzetno kompleksan. Epidemiolozi kontinuirano sprovode rutinski nadzor nad imunizacijom u domovima zdravlja i vanredne edukacije svih kolega primarnog nivoa zdravstvene zaštite - navodi dr Ristić i dodaje je efikasnost bila mnogo veća u vreme kada su lekari i njihove timske sestre bili angažovani isključivo na imunizaciji, dok se uvođenjem institucije "izabranog pedijatra" došlo dotle da on sprovodi i kurativnu i preventivnu zdravstvenu zaštitu uz ograničeno vreme za razgovor s pacijentima.
SUKOB ZAKONA
Jedan od problema je i neusklađenost zakona u vezi sa imunizacijom, pa i onih iz nadležnosti Ministarstva prosvete.
- Osnovno obrazovanje obavezno, a u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, i imunizacija. U nekim slučajevima, u skladu sa obaveznošću osnovnog obrazovanja, deca se upisuju u školu bez obzira na to da li su prethodno kompletno vakcinisana svim vakcinama predviđenim za davanje pre ulaska dece u školske kolektive, kakva je i MMR - navodi prof. Ristić.
Kurir.rs/J. S Spasić
NE PROPUSTITE
