Strah od širenja raznih bolesti i virusa, kao i svakodnevni stres, uzrokovan brzim tempom života, sukobima u okruženju, skupoća i drugi egzistencijalni problemi, doveli su do toga da je naša nacija sve više pod dejstvom sedativa, hipnotika, ilegalnih droga, alkohola i opijata, upozoravaju psiholozi za Kurir.
Ističu da kao posledicu prekomernog kljukanja lekovima za smirenje imamo sve više nasilja na ulicama, u porodicama, među decom i veliki broj saobraćajnih nezgoda...
Analizom Instituta za farmakologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji prati potrošnju lekova u Srbiji, ustanovljeno je da je tokom 2020. i 2021. godine potrošnja anksiolitika (lekova za smirenje), sedativa i hipnotika znatno porasla u odnosu na period pre korone.
Rezultati su pokazali da je povećana upotreba antidepresiva za 10 odsto, dok je uzimanje lekova za smirenje povećano za 25 odsto, što je, ističu stručnjaci, indirektni pokazatelj mentalnog zdravlja nacije.
Podaci pokazuju i da u odnosu na ostale evropske zemlje Srbija ima dva do tri puta veću potrošnju lekova za smirenje, dok se antidepresivi dvostruko manje koriste kod nas u odnosu na zemlje EU.
NE PROPUSTITE
Takođe, istraživanje jedne domaće farmaceutske kompanije iz decembra 2022. pokazalo je da lekove za smirenje u kućnoj apoteci ima četvrtina populacije, kao i da svaki četvrti stanovnik Srbije koristi lekove protiv stresa na nedeljnom ili mesečnom nivou.
Nenamerno predoziranje
Psiholog Snežana Repac kaže za Kurir da je potražnja za sedativima zasigurno dodatno porasla i prošle godine, što nas svrstava po potrošnji među pet prvih zemalja Evrope.
- Ovi podaci jesu alarmantni, a što je najgore, povećana je zloupotreba tih lekova. Ljudi ih sve više uzimaju na svoju ruku i još kombinuju sedative i alkohol - upozorava Repčeva, i naglašava da je to opasno jer se menjaju psihomotorna sposobnost i svest usled hemijskih detonacija u mozgu.
- Najteže povrede, nasilje, padovi s visine, saobraćajne nesreće, raskidi sa bliskim osobama događaji su koji su uzrokovani toksikovanim psihičkim statusom, do te mere da menjaju ličnost i sužavaju svest sa ozbiljnim rizikom. Ljudi nisu ni svesni dejstva kombinacije lekova za smirenje i alkohola na nervni sistem. A činjenica je da ti lekovi mogu izazvati paradoksalno dejstvo - nemir umesto smirenja, čak i agresivnost, na koju je teško delovati - ističe Repčeva.
Ona navodi da osoba tada misli da lek ne reaguje, te uzima još sedativa kako bi se smirila, što može da dovede do predoziranja, čak i sa smrtnim ishodom.
- Stres, strah, bol, nelagoda, stid, trema, nesanica, anksioznost znakovi su koje telo šalje kao poruku da se problem reši, a ne ignoriše uzimanjem tableta sa porukom mozgu da "ovo ne može da se izdrži i zato lek će pomoći da se ne misli". Mozak i psiha ništa ne zaboravljaju, tako da ovaj pristup je beg od sebe i samopomoći - poručila je Repčeva.
Dragutin Rajevac iz Saveza privatnih apoteka potvrđuje za Kurir da je nakon popuštanja korone problem zloupotrebe lekova za smirenje postao vidljiviji, pa se suočavamo sa ozbiljnim posledicama.
Kupuju na tuđ recept
- Tokom korone ljudi su pribegli samolečenju, počeli su da uzimaju lekove na svoju ruku, pa čak i one za lečenje opasnih bolesti poput depresije. Uzimanjem sedativa ili opijata koje nije prepisao lekar, nego po nečijoj preporuci, kome su oni "pomogli", mislili smo da rešavamo svakodnevne probleme. Svi žele da problem reše na brzinu i ne mogu da sačekaju pregled i razgovor sa lekarom, pa misle da će sedativi sve rešiti - naglašava Rajevac.
On upozorava da mnogi konzumenti tih lekova do njih dolaze raznim kanalima, pa i kupovinom na crnom tržištu, "na kome se svašta valja".
O lekovima za smirenje
- Od 2011. u Srbiji se izdaju samo na recept
- Izabrani lekar može da ih prepiše najduže do tri meseca lečenja u toku jedne godine
- Za nastavak terapije neophodno je mišljenje stručnjaka, tj. psihijatra, neuropsihijatra ili neurologa
- Prepisuju se kod nervoze, psihičke prenapregnutosti, bezrazložnog straha, nesanice
- Neželjena dejstva: konfuznost, smanjena koordinacija pokreta, oslabljeno pamćenje, otežano učenje, psihička zavisnost, maskira simptome ostalih bolesti
- Tamo zapravo i ne znaju da li su kupili blagi opijat, poluopijat ili sintetiku. Uzimaju i recepte i lekove od starijih osoba kojima je to terapija. Na svakih 15 dana dolaze sa receptom za anksiolitik koji je prepisan nekom starijem, pravdajući se da je taj neko bolestan u krevetu i ne može da dođe.
Čime se građani kljukaju
- antidepresivi (leče depresiju, fobije, razne psihičke poremećaje)
- anksiolitici (lekovi za smirenje - sedativi, hipnotici)
Jako je teško tada farmaceutu da proveri sve te navode. Zbog ovoga ćemo imati još više nervoznijih građana, sve više saobraćajnih nezgoda, tuča i sukoba na ulicama, porodične probleme i nasilje - smatra Rajevac.
Kurir.rs/ Aleksandra Kocić
NE PROPUSTITE
Bonus video:
