Puna šaka lekova svakodnevica je za hiljade i hiljade hroničnih pacijenata u Srbiji, a kljukanje lekovima uz pečat doktora dodatno je tek pospešio kovid. U strahu da sve pokriju i skinu odgovornost sa sebe, lekari često i ne misle da li i koliko ugrožavaju pacijenta i je li među gomilom lekova i neka opasna kombinacija koja i život dovodi u pitanje. I upravo zato je važan klinički farmakolog, kojih je u našoj zemlji svega sedamdesetak.
Prof. dr Zoran Todorović, šef Katedre kliničke i eksperimentalne farmakfrologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu i jedini klinički farmakolog u KBC "Bežanijska kosa", objašnjava za Kurir da se propisivanje nepotrebno velikog broja lekova stručno naziva polifarmacija i da je to problem širom sveta, a ne samo u Srbiji.
- Od specijaliste do specijaliste, svako doda svoj deo priče i pacijent završi s nepotrebno velikim brojem lekova. I zato bi na kraju listu trebalo da pogleda klinički farmakolog, koji je za to specijalizovan i koji terapiju treba da svede na racionalnu meru, da vidi da li lekovi idu jedan s drugim. Na primer, žena, koja nije bila naša pacijentkinja, zamolila me je da pogledam listu od 16 lekova s otpusta koju su joj dali neurolog, kardiolog... Trebalo ju je svesti na svega šest lekova, što je rekao i lekar iz Beča, s kojim se porodica konsultovala - priča prof. Todorović.
"Bežanija" je i dalje u kovid sistemu i prof. Todorović se sada najviše bavim antibiotskom terapijom.
- Iako je u protokolu za lečenje kovid pacijenata naglašeno da antibiotike ne treba davati rutinski, iako se jasno zna kada ih treba propisati, lekari u kovid ambulantama pacijente bombarduju antibioticima i kad ne treba, jer su u strahu da ne pogreše. Sigurniji su ako znaju da pacijent ima antibiotik nego ništa. I posle je problem čime te ljude lečiti kad dođu u bolnicu. I ne samo što mogu postati rezistentni na antibiotike već su tu i brojna neželjena dejstva - proliv, klostridija... - kaže prof. Todorović.
Problem je i što pacijenti sami na svoju ruku uzimaju antibiotike.
- I to će biti tako sve dok u privatnoj apoteci možete doći do lekova do kojih ne bi trebalo, a posebno antibiotika. Moramo biti svesni da je to na štetu svih nas i mora postojati rigorozna kontrola. Pa i prekomerna primena vitamina, koji imaju svoje mesto u terapiji, može biti kontraproduktivna - navodi prof. Todorović.
Kovid pacijenti primaju i silnu antikoagulantnu terapiju, odnosno lekove protiv zgrušavanja krvi, a neretko i antideprsive, na šta mora da se obrati posebna pažnja.
DILOVI S FARMACEUTIMA
Druga strana medalje je neetičko ponašanje, kada lekar favorizuje određeni lek zbog dilova s farmaceutima.
- Jedan od načina da se stane na kraj tome je da se koriste generički nazivi leka, a ne oni proizvođača. Zato i insistiram na vizitama da se ne koriste zaštićeni nazivi lekova, nego generički. Kad lekar stalno pominje lek nekog proizvođača, pacijentu to uđe u uho, pa kaže sebi: "Ma bolje da uzmem taj", a sve su to slični ili isti lekovi. Međutim, u oblasti gde nema čvrstih preporuka ne možemo sve iskontrolisati - kaže prof. Todorović.
- Primetio sam da su hematološki pacijenti, s rakom krvi, često u depresiji, pa mora da se gleda može li taj antibiotik s tim antidepresivom. Pacijent može i da umre ako niste primetili da kombinacija lekova može da izazove štetnu interakciju. Recimo, neki lekovi utiču na srce i može da dođe do zastoja srca ako se loše iskombinuju - objašnjava prof. Todorović i dodaje:
- Uvek prvo razgovaram sa sestrama, one su poslednji čuvari, one će trebovati naručene lekove. U intenzivnoj nezi na "Bežaniji" rade izvanredne medicinske sestra, koje su uvežbane da prepoznaju šta s čim ne sme. Treba imati više linija odbrane - sestra, odeljenski lekar, načelnik odeljenja, svi redom do kliničkog farmakologa. I važno je da u tom lancu niko ne bude sujetan. Naravno, to ne znači da za neke pacijente i ne treba više lekova, kao što je kod onih s povišenim krvnim pritiskom, s psihijatrijskom dijagnozom.
Pa gde je onda prava mera i šta slediti?
- Stvar je jednostavna - medicina zasnovana na dokazima. Ako nije čvrsto dokazano da lek deluje, ne treba ga propisivati. I zato je važan klinički farmakolog, on je taj koji će ukazati na to da nema dokaza da lek pomaže. Mnogi lekari se oslanjaju na iskustvo, ali današnje vreme nosi drugačiju odgovornost. Lako je sve proveriti, baze podataka su dostupne, telefonom se lako i brzo može videti šta s čime ne može i nema potrebe da se sve pamti - naglašava prof. Todorović.
O KLINIČKOM FARMAKOLOGU
- oko 70 ih ima u Srbiji
- jedan klinički farmakolog na 250 bolničkih postelja trebalo bi da bude standard
- U Srbiji obično jedna bolnica - jedan farmakolog, a VMA ima jak centar za farmakologiju
- ne radi u primarnoj zaštiti, već u sekundarnoj i tercijarnoj
- radi dve vrste posla - i za postelju i za kancelariju, odnosno vizite, konsultacije na odeljenjima i konzilijume, kao i analize u smislu potrošnje i nabavke lekova, bolničkih lista, rada različitih komisija
- 40 godina ove godine slavi nastava kliničke farmakologije na specijalističkim studijama u Beogradu
- u SFRJ i ranije bilo obrazovanje za to u Novom Sadu
- klinička farmakologija nije ravnomerno razvijena u zemljama sveta
- u Evropi je klinička farmakologija vrlo jaka i poštovana
- U SAD ne postoji klinički farmakolog, već klinički farmaceut, i zato je tako jak farmaceutski lobi, pa tamo naši klinički farmakolozi imaju muke da objasne da su lekari, a ne farmaceuti
SVUGDE ISTA PRIČA
Kljukanje lekovima praksa je u celom svetu.
- Lekar Austrijanac prof. dr Paul Gros iz Beča gorovi da se u staračkom domu kod njih isto dešava s propisivanjem brojnih lekova. Desi se i da do 60 odsto lekova izbaci i uskladi za svakog pacijenta ponaosob. Potom im je bilo bolje, a ne gore. Svugde je ista priča. Moramo se truditi da stanje u zdravstvu popravljamo - navodi prof. Todorović.
Kurir.rs/J. S. Spasić
