"PONEDELJAK JE BIO DAN ZA POKOLJ": Imala sam 7 godina, pili smo vodu s fekalijama! Jezivo svedočenje preživele žrtve Jasenovca

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležava se 27. januara. Na taj dan, 1945. godine, oslobođen je Aušvic najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi.

Aušvic,Treblinka, Mauthauzen, Dahau, Majdanek, Jasenovac, Staro Sajmište, Jajinci, logor „Crveni Krst” u Nišu, neka su od masovnih stratišta nevinih žrtava. Logor za decu "Jastrebarsko" jedini je logor za decu u istoriji čovečanstva.

Jelena Buhač Radojičić, preživela je golgotu jasenovačkog logora. Ona je u svom gostovanju u jutarnjem programu Kurir televizije podelila svoja sećanja na tragične događaje iz tog perioda.

- Rođena sam u selu Jablanac, nedaleko od Jasenovca. Kada je započet rat 1941. godine i postavljen logor u Jasenovcu, tu su vladale Ustaše, i onda su dolazili u naše selo. Kod nas je Plavno, voda iz Save se izliva, pa su nam oduzeli čamce da ne bismo slučajno pobegli. Odredili su da nas pokolju u ponedeljak, a to su preko u Bosni čuli Partizani. Pa su došli u aprilu mesecu i pokupili celo selo i prešli smo u zbeg, do treće ofanzive - započela je priču Radojičić.

- Bili smo u zbegu do treće ofanzive, Nemci su pomogli da treća ofanziva bude ostvarena. Moj otac je sa nama bio u kući i sakrio se u odžak. Došle su Ustaše i tražili mog tatu, koji je bio u odžaku, a onda su nas stavili pred mitraljez da nas streljaju, ukoliko se otac ne pojavi. On je izašao iz odžaka i spasao mene i moju porodicu i još jednu porodicu. Odmah su ga vezali i odveli, tada sam ga poslednji put videla - rekla je Radojičić.

Život u logoru

- Sutradan, smo peške došli do Stare Gradiške, to je bilo u sklopu sa Jasenovcem, gde smo prespavali noć jer nije bilo mesta da uđemo. Kada smo ulazili u logor, svako je morao da odloži zlato srebro, pare i tako, moja majka je držala u naručju mog brata Iliju, koga i dan danas tražim, ima beleg na obrazu. Jedna Jevrejka je odala drugaricu da ima minđuše u punđi, oni su joj raspleli kosu, našli minđuše i ubili je iz pištolja, tu pred nama - rekla je Radojčić pa dodala:

- Smeštene smo na zemlji i tu smo spavali bez pokrivača. Hrana je bila na kazanu i tamo smo jeli. Izbegli smo u aprilu iz svog rodnog mesta, a ovo je bio jul, avgust mesec. Vodu smo pili iz bunara gde su bile fekalije i ljudi su tu završavali. Videla sam kako je jedna baka glodala kosti i srž iz tih kostiju. Glad. Mama ja sam gladna, stalno sam govorila, ali ništa nije bilo da se jede, majka mi je govorila "Ovde nema šta da se jede. Ovo je logor". Tada sam prvi put čula tu reč.

Dolazak Dijane Budisavljević

- Imala sam 7 godina. Odjedanput je došla Dijana Budisavljević u logor, tada nisam ni znala ko je ona. Prilazila je majkama i govorila da će deci biti udobnije, da daju decu, da će ih dati u smeštaj porodicama,da će imati, to jako dobro pamtim, belu kafu i hleb. Nastala je vriska i plač, ipak su majke pristale, samo pojedine nisu. Popis je napravljen. Kada nas je Dijana izvela iz tog logora, išli smo do Zagreba, išao je i moj brat Ilija samnom, imali smo slamu u vagonu, prvi put da smo imali nešto na čemu smo spavali - rekla je.

- Došli smo u Gluvonemi zavod i tu smo boravili nekoliko dana. Gospođe koje su se graničile sa tim zavodom, jedan dan bace paket sa hranom, neki put bace pepeo. I mi smo se otimali u tom prahu i pepelu - podelila je ona.

Bojan Arbutina, istoričar i kustos Muzeja žrtava genocida, takođe je bio gost jutarnjeg programa i on se osvrnuo na kulturu sećanja.

- Kultura sećanja bez poznavanja istorijskih okolnosti i vremena ne može ni da postoji! Suočavajući se sa opštom revizijom Drugog svetskog rata i poništavanjem spskog stradanja tokom Drugog svetskog rata mi moramo da se borimo za očuvanje činjenica. Da ukažemo sugrađanima i celom svetu da se na prostoru države Hrvatske dogodio genocid! - u razgovor se uključio Arbutina, istoričar.

Formirati politiku pamćenja

- Moramo pamtiti šta se to dogodilo u Drugom svetskom ratu! Moramo formirati politiku pamćenja, zbog svih ti ljudi koji su na tako strašne načine okončali svoje živote! - ukazao je na važnost pamćenja ovih stravičnih događaja na teritoriji Hrvatske i Nemačke, koje će se mladima približiti kroz kulturne sadržaje.

Takođe, malo je poznato da je veliki hit “Đurđevdan” zapravo stara predratna pesma koja bi možda do danas i bila zaboravljena da nije bilo jednog sudbonosnog voza i jezivih zločina počinjenih u Jasenovcu za vreme Drugog svetskog rata.

Veliki pisac, filosof, pesnik i državnik, Petar Petrović Njegoš, u spevu Gorski vijenac,vekovima pre ovih događaja, ostavio je stih i amanet pokoljenjima, da ne zaborave:

"Treba služit česti i imenu...

Na groblju će iznići cvijeće za daleko neko pokoljenje".

Celokupan video, možete pogledati ovde, pod epizodom:18.01.2023. treći deo.

Kurir.rs

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj osam za korisnike MTS Iris TV, m:SAT tv, Supernova, BeotelNet, Orion telekom, Yettel Hipernet TV, Pošta NET i Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme m:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.