DUVANSKI DIM KOJI OSTAJE U NAMEŠTAJU I ZIDOVIMA MOŽE DA IZAZOVE OVE OZBILJNE BOLESTI: Evo za koga je NAJOPASNIJI!

Tercijarni duvanski dim ili takozvani treći dim je sve ono što se nakon sagorevanja duvana apsorbuje u prostoriji u kojoj se pušilo. Stručnjaci upozoravaju da taj dim ostaje u stanu, po zidovima i nameštaju ili u automobilu i nekoliko meseci, a kod dece i odraslih može da izazove ozbiljne infekcije gornjih i donjih disajnih puteva, upalu pluća, astmu, bronhitis, kao i alergije.

Pulmolozi objašnjavaju da tercijarni duvanski dim obuhvata sve toksične materije koje su se iz sekundarnog dima "zalepile" i popadale po stvarima, nameštaju, zidovima prostorije.

Pulmolog dr Ika Pešić iz Društva za borbu protiv raka Srbije objašnjava za Kurir da ovaj dim mi ne vidimo golim okom, ali on, i pored provetravanja, ostaje u prostoru u kome se puši.

Ustajao smrdljiv vazduh

- Nameštaj, drvo, plastika, zidovi, odeća, obuća upijaju taj dim i zadržavaju ga sve dok se te stvari ne operu. Pranjem se taj dim čisti, a do tada ostaje u materijalima. Međutim, zidovi se ne kreče svake nedelje, a on se tu dugo zadržava kao i u tapetama koje se ne menjaju tako često. Tercijarni dim nije samo duvanski dim već je i dim iz svih vrsta elektronskih cigareta i vajpova - navodi dr Pešić i dodaje:

- Ljudi ga osećaju čim uđu u prostoriju, a to je onaj ustajali vazduh koji nepušačima deluje kao smrad i on jeste opasan za sve, a naročito za malu decu i bebe. Štetan je na dva načina - u fizičkom i inhalacionom smislu jer udišemo takozvani apsorbovano-desorbovani sadržaj. To su male čestice u vidu prašine koje kašljanjem možemo trenutno da izbacimo iz grla, ali su deca mnogo ugroženija.

Navodi i da su bebe te koje ove čestice najviše pokupe puzeći po podovima, krevetima, a onda tim zagađenim rukama diraju usta unoseći sve te čestice u organizam.

- Plastične igračke takođe upijaju ovaj dim, zadržavaju ga, a deca s njima imaju najviše kontakta. Ovaj dim dovodi, pre svega, do raznih alergijskih reakcija, bolesti gornjih i donjih disajnih puteva naročito kod dece. Mališani dišu znatno brže od odraslih, naročito kada se zadišu tokom igre na takvim površinama.

Ako odrasli u minuti udahnu 14 do 18 puta, deca dišu preko 30 puta. Prljavim rukama od tog duvana se hvatamo i za oči koje se "inficiraju". U najgorem slučaju tu su hronično opstruktivne bolesti pluća - ističe dr Pešić.

Pasivno pušenje

Dodaje i da do ovih bolesti ne može doći od jednog boravka u takvim prostorijama, već samo ukoliko se živi u okruženju punom takvog dima.

- Kada se u kasnijem periodu kod odraslih ili kod dece pojave neki od simptoma ovih bolesti, a nisu pušači, obično se pitaju kako i odakle, a roditelji budu zbunjeni kako to njihova deca mogu da imaju astmu, a ne zapitaju se da su oni uzročnici toga. Zato apelujemo na sve roditelje da nikako ne puše u prostorijama gde borave bebe i deca.

Takođe, lekari upozoravaju da su prve reakcije na pasivno pušenje iritacije grla i nosa praćene crvenilom i suzenjem očiju, zatim kijanje, kašljanje peckanje, nadražaji, ali i glavobolja. Odrastanje u dimu dovodi do toga da i nepušači koji žive s pušačima obolevaju od pušačkih bolesti.

Brojke

• 15% dima iz cigarete udiše pušač
• 85% dima iz cigarete odlazi u prostoriju
• 7.000 otrovnih jedinjenja se nalazi u duvanskom dimu
• 70% od ukupnog broja otrovnih jedinjenja je kancerogeno

Statistika pokazuje da je 20 odsto veća verovatnoća da će rak pluća dobiti nepušač koji živi s pušačem nego sam pušač. Rizici od dobijanja koronarnih bolesti (bolesti srca i srčana oboljenja) veći su 25-30 odsto kod nepušača koji žive s pušačima nego kod onih koji nisu u svakodnevnom kontaktu s duvanskim dimom.

Nacionalni dan bez duvana - 31. januar

Trećina stanovnika Srbije puši

Rezultati istraživanja Kancelarije za prevenciju pušenja Instituta za javno zdravlje Srbije pokazuju da je 2020. godine pušilo 36 odsto punoletnih stanovnika Srbije, što je više nego u EU i drugim razvijenim zemalja sveta.

Poražavajući je i podatak da najmanje 15.000 ljudi svake godine u Srbiji prevremeno umre zbog posledica pušenja. U Srbiji se 31. januara obeležava nacionalni dan bez duvanskog dima pod sloganom "365 dana bez duvana".

Osoba koja više sati provede u istoj prostoriji s pušačem udahnuće istu količinu otrovnih jedinjenja kao da je popušila 10 ili više cigareta.

Kurir.rs/ Aleksandra Kocić

Bonus video: