Zdrav način života podrazumeva i zdravu ishranu, ali mnogi svoj imunitet jačaju unošenjem raznih suplemenata. Nepravilna i neracionalna upotreba dodataka ishrani može da dovede do pogoršanja i oštećenja zdravlja, upozorava Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
- Zbog veoma raznovrsnog sadržaja i namene, poslednjih decenija beleži se stalni porast upotrebe dodataka ishrani među svim starosnim kategorijama stanovništva. Istraživanja koja su ispitivala informisanost potrošača o ovim dijetetskim proizvodima i razlozima za njihovu upotrebu ukazuju da se često izbor dodataka ishrani radi bez prethodnog saveta sa lekarom - navodi se u saopštenju „Batuta“.
Aspirin štetan
Cene suplemenata se kreću od 300 dinara pa čak do sto evra! Prof. dr Svetlana Stanišić, stručnjak za ishranu, kaže za Kurir da suplementi, za razliku od lekova, nisu strogo kontrolisani i regulisani te da potrošačima niko ne garantuje ni sastav ni efikasnost.
KOME SE VITAMINI PREPORUČUJU
- C - osobama koje puše i koje ne unose salate i voće
- D vitamin se preporučuje skoro svima tokom zimskih meseci, posebno gojaznim, starim ili depresivnim osobama
- Vitamin B - osobama koje su dosta fizički aktivne ili se bave sportom, kao i mladima u rastu i razvoju
- Veganima se preporučuju suplementi B12, B2, vitamina D, kalcijuma, gvožđa i cinka
- Gvožđe i cink uz B kompleks osobama koje su stalno na dijeti
- Kompleks vitamina i minerala roditelji mogu dati deci koja odbijaju da unose dovoljno hrane
- Trudnice treba da koriste folnu kiselinu
- Suplementi imaju najviše efekta kad ih uzimaju osobe koje imaju deficit, dok uzimanje određenih lekova kompromituje zalihe vitamina i minerala u organizmu. Neki mogu da budu štetni i za želudac, poput aspirina i acetisala. Redovno uzimanje vitamina B9 i B12 možete prevesti na kompleks B vitamina, a istraživanja su pokazala da skraćuje život i posebno povećava rizik od smrtnosti od raka. Što se tiče herbalnih suplemenata, pacijenti najčešće ne pominju lekaru da ih koriste, jer suplemente ne doživljavaju kao preparate čija upotreba nosi rizik, posebno na biljnoj bazi. Dosta suplemenata utiče na dejstvo lekova, tako da može da se desi da pojačavaju dejstvo leka ili ga slabe, a reakcije se najčešće dešavaju s lekovima za srce i pritisak, antivirusnim lekovima i oralnim hipoglikemicima - objašnjava dr Stanišić.
Ističe i da su nutritivni suplementi, poput proteina, amino-kiselina, glutamina i kolagena, najbezazleniji.
Izbegavati kineske suplemente
- Međutim, prva dva preparata mogu uticati na rast insulina u krvi, što olakšava gojenje i redovnim uzimanjem kod predisponiranih povećava šansu za insulinsku rezistenciju. Kineske suplemente treba izbegavati jer su brojne studije pokazale da mogu sadržati teške metale. Od štetnih preparata istakla bih germanijum, koji može oštetiti bubrege, zbog čega je zabranjen za upotrebu u nekim zemljama, i takođe vitamin B17, koji dovodi do smrti zdravih ćelija u telu. Osobama koje imaju rak ili su starije, a imaju porodičnu istoriju u kojoj se pominju maligne bolesti, savetovala bih da izbegavaju vitamin B, glutamin i ginko bilobu, koji mogu dovesti do bujanja malignih ćelija i njihovog ubrzanog širenja, a osobama na hemioterapiji bih savetovala izbegavanje vitamina B, C, E i A bar za vreme terapije. Za trudnice vitamin A može biti veoma štetan jer ima potencijal da ošteti plod.
Probiotik
Kod nekih dovodi do infekcije
Osobe s poremećajem imunosistema, kao što su osobe na terapiji kortikosteroidima zbog, na primer, transplantacije organa, HIV pacijenti i osobe koje pate od maligniteta, odnosno pacijenti na radioterapiji ili hemioterapiji, trebalo bi da izbegavaju uzimanje probiotika jer može doći do infekcije - savetuje prof. dr Stanišić.
Aleksandra Kocić
NE PROPUSTITE
