Dokazano je da se do tri godine nakon ozdravljenja od malih boginja povećava smrtnost od drugih infektivnih bolesti jer kod pojedinih osoba i do 70 odsto opadaju antitela na druge zarazne bolesti protiv kojih su vakcinisani. Dakle, može se oboleti i od bolesti za koje smo mislili da smo zaštićeni, počev od tuberkuloze... S najmanjim obuhvatom imunizacije MMR vakcinom u poslednjih 20 godina (74,8%) i morbilama koje su već i u Beogradu, ovo je više nego alarmantno.

Imunolog prof. dr Dušan Popadić iz Nacionalnog tela za imunizaciju (NITAG) za Kurir objašnjava da morbile brišu do dve trećine imunomemorije. A u našoj imunomemoriji su i vakcine protiv tuberkuloze, hepatitisa, dečje paralize, velikog kašlja...

printscreen-kurir-tv2.jpg
Printskrin 

- Postoje dokazida se nakon preležanih malih boginja smanjuje broj memorijskih T i B limfocita i sužava repertoar antitela u humoralnom imunskom odgovoru, što se odražava povećanjem mortaliteta od drugih infektivnih bolesti u periodu od tri godine nakon ozdravljenja od malih boginja. Ta pojava se naziva imunodepresija ili imunska amnezija. Imunodepresija je nakon preležanih malih boginja prvobitno i ustanovljena tako što je primećen slabiji odgovor u tuberkulinskom kožnom testu (test ćelijske imunosti na tuberkulozu). U proseku je nakon preležanih malih boginja repertoar antitela bio sužen oko 20%, a kod pojedinih osoba i do 70% - navodi prof. Popadić i dodaje:

- U svemu tom lošem izgleda da postoji i dobra stvar - pozitivna korelacija gubitka repertoara antitela s težinom kliničke slike kod obolelih. Nakon nekoliko godina po pravilu dolazi do ponovnog uspostavljanja imunskog odgovora, ali teško je odgovoriti da li se to u potpunosti događa.

Budući da je kod nas vakcinacija protiv malih boginja započeta 1971, pitanje je koje su generacije (ne)zaštićene jer smo imali i česte epidemije morbila i ko bi, osim dece do dve godine, još trebalo da bude pelcovan MMR vakcinom.

- Tom vakcinacijom iz 1971. obuhvaćeni su pojedinci stariji od 1970. godišta (catch-up). Ali nema podataka koliko je osoba starijih od 1970. godišta zaista i vakcinisano. Primera radi, u SAD je imunizacija protiv malih boginja započeta 1963, a smatra se da su osobe rođene pre 1957. (zbog visoke zaraznosti) preležale male boginje i da su imune. Preporukajeste da se osobe koje nemaju dokaz da su vakcinisane sa dve doze žive vakcine, koje nemaju laboratorijski dokaz infekcije ili laboratorijski dokaz imuniteta i rođene su 1957. i kasnije, a pod povećanim su rizikom za zaražavanje (npr. rad u zdravstvenom sistemu, putovanje u rizična područja sveta) vakcinišu sa dve doze MMR vakcine. Analogno, smatram da bi u Srbiji ta granica bila na godištima 1964-1969 - ističe prof. Popadić.

profimedia0098831849.jpg
Profimedia 

RETKO, ALI MOGUĆE

Male boginje su ove godine krenule iz Smedereva, a među zaraženima je bila i jedna doktorka koja je, prema papirima, vakcinisana. Imala je više nego blagu kliničku sliku.

- Sasvim sigurno postoji mogućnost da neko ko je primio MMR dobije morbile. Prema studiji, koja je sprovedena nakon epidemije malih boginja u Hesenu (Savezna Republika Nemačka) u martu 2017, od deset obolelih zdravstvenih radnika osam je bilo nevakcinisanih, jedna osoba je bila nepotpuno vakcinisana i jedna potpuno vakcinisana. Tako da slučaj iz Smedereva nije kuriozitet.

- U Srbiji su tokom poslednje epidemije 2017. testirani zaposleni u zdravstvu i vakcinisani oni koji nisu imali antitela protiv virusa malih boginja. Za opštu populaciju takva mera nije preporučena.

Budući da su morbile već potvrđene i u Beogradu, znači li to da smo pred većom epidemijom?

- Broj obolelih se kontinuirano utvrđuje i s obzirom na nizak procenat vakcinisane dece u Beogradu, može se očekivati u narednom periodu veći broj obolelih od malih boginja. Koliki će biti broj obolelih, teško je predvideti - ističe prof. Popadić.

Kurir.rs/J. S. Spasić