Za kupovinu stana od 60 kvadrata na periferiji Beograda potrebno je uzeti kredit od minimum 100.000 evra. Po sadašnjim uslovima taj iznos sa rokom otplate od 25 godina i kamatom od šest odsto donosi mesečnu ratu od 645 evra!
Ipak, za stan bliže centru grada potrebno je i više sredstava što automatski znači da će rata kredita biti značajno veća, upozorava Efektiva.
Dejan Gavrilović, predsednik udruženja za organizaciju potrošača i udruženja bankarskih klijenata, saopštio je da je sa rastom euribora odnosno ukupne kamatne stope koja se obračunava na stambenim kreditima značajno otežana mogućnost za podizanje kredita radi rešavanja stambenog pitanja.
- Od početka prošle godine do danas euribor je porastao sa -0,55 do tri, a ako uzmemo da je prosečna marža banke koja čini drugi deo kamatne stope negde oko 3, dolazimo do računice da je kamata sa 2,5 odsto, od početka prošle godine, porasla na skoro šest odsto - upozorava Gavrilović.
Takođe, ističe da u istom periodu, cene nekretnina beleže značajan rast, pa se recimo, u Beogradu, čak i na perifernim delovima, cena po kvadratu teško može naći za ispod 1.700 evra po metru kvadratnom.
- Gledajući te parametre, za stan od 60 kvadrata, na perfireriji grada, potrebno je podići kredit od minimum 100.000 evra. Po sadašnjim uslovima, taj iznos sa rokom toplate od 300 meseci (25 godina) i kamatom od šest odsto, donosi mesečnu ratu od 645 evra. Za stan bliže centru, potreban je veći iznos, čime bi i rata kredita bila značajno veća - upozorava Gavrilović i dodaje:
- Prosečna neto zarada u Srbiji u poslednjem kvartalu 2022. iznosila je oko 80.000 din ili 680 evra. To znači da bi jedna porodica, sa primanjima od dve prosečne plate, gotovo čitavu jednu celu morala da izdvaja za ratu kredita, i to pod uslovom da euribor ne nastavi svoj rast.
Ističe i da će se građani sa prosečnim primanjima, u narednom periodu, teže odlučivati za podizanje stambenog kredita.
- Pretpostavka je da će i oni sa nešto višim primanjima, takođe biti oprezniji, jer kamatne stope mogu nastaviti da rastu, dok bi oni sa značajno većim primanjima, mogli planski da odlože kupovinu nekretnine putem kredita, u očekivanju pada cena stanova. To bi moglo da usledi upravo zbog pada broja novih kreditnih kupaca, čime se smanjuje tražnja za stanovima.
Takođe, oni građani, koji su kredit podigli pre samo dve godine, a čije mesečne obaveze su porasle i za 150 evra, mogli bi da posegnu za prodajom svog stana (što se dešavalo u prethodnom periodu), s obzirom da je njegova cena porasla za poslednje dve godine, a kako bi iskoristili još uvek povoljnu klimu viših cena nekretnina, što bi na tržište iznelo dodatni broj stanova.
Kombinacijom ova dva efekta, dolazi do smanjenja tražnje i jačanja ponude, što bi logično, moralo dovesti do pada cena stanova, koje u ovom trenutku, jesu nerealne - objašnjava Gavrilović dodajući da na sve ovo treba dodati nadolezeći rizik nestabilnosti bankarskog sistema u SAD i Evropi, što bi moglo dodatno da utiče na oprez naših građana, koji razmišljaju o stambenom kreditu.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
