Sve češće se može čuti da stanodavci imaju problema sa stanarima, koji neretko čak neće ni da napuste stan u koji su se uselili. Šta činiti u toj prilici? Poslednji medijski ispraćen slučaj bio je onaj Jelene Čeze iz Zemuna.
Ona već dve godine pokušava bezuspešno da iseli podstanare kojima je izdala kuću, a koji joj nisu plaćali kiriju, nagomilali su račune za infostan, rušili zidove i adaptirali bez odobrenja i neće da se isele!
Pravdu je potražila na sudu i danima štrajkuje ispred kuće.
Advokat Dragoslav Glogonjac kaže da je ugovor ono što je potrebno da bi se zaštitile obe strane i da je to jedino što može da reguliše njihove odnose.
- Ugovor o zakupu, prema važećem Zakonu o stanovanju, štiti i podstanara i stanodavca. U ugovoru se navode stavke kao što je trajanje zakupa, visina zakupa, šta sve stanar može, šta ne... Tačno se navodi koje su mu obaveze, a ugovor je stvar slobode ugovarača. Takav ugovor mora biti u pisanoj formi i nije nužno da bude overen kod notara. Ugovorne strane mogu da ga potpišu same. Notar je tu samo da bi se utvrdio identitet zakupca i stanodavca. Ako se desi da stanar nije ispoštovao neki deo dogovora, stanodavac može da mu da otkaz. O tome mora da ga obavesti, a ako ovaj neće da se iseli, oni moraju na sud, osim ukoliko ugovor nema svojstvo izvršne isprave. Ako ugovor ima svojstvo izvršne isprave, brže će ostvariti svoja prava - kaže Glogonjac.
On objašnjava da ovo svojstvo ugovora pruža mogućnost da se u slučaju prekida ugovora i potrebe za prinudnim iseljenjem ne mora ići na sud:
- Ovakav ugovor mora biti overen kod javnog beležnika. Tada sud može da se preskoči i da se odmah ode na postupak prinudnog izvršenja. Tada slučaj ide kod izvršitelja, koji iseljava stanara, u prisustvu policije, ako je to potrebno. A ako ugovor nema izvršnu ispravu, prvo mora sud da donese odluku o iseljenju, pa tek onda postupak ide kod izvršitelja. Izvršitelj po dobijanju slučaja obaveštava stanara da mora da se iseli. Ako stanar to ne uradi, izvršitelj ga prinudno iseljava.
Glogonjac dodaje da slični postupci pred sudom mogu da traju i nekoliko godina i da je prosek oko tri godine.
Inače, kako je Jelena Čeza ispričala medijima, ona je u avgustu 2020. izdala stan poznaniku i potpisali su ugovor u kom, između ostalog, piše da zakup može da se raskine bilo kad. Platio je kiriju samo dva meseca, pa sedam meseci nije zbog kvara u kupatilu. Nije plaćao račune, te je ona, pošto se kuća vodi na nju, dobila opomenu pred utuženje od "Infostana". U međuvremenu je, tvrdi, stanar bez dozvole i znanja izbacio njenu mašinu za sudove, mašinu za sušenje veša, srušio zid, zamenio bravu. Obaveštenje o otkazu mu je okačila na vrata jer se ne odaziva. Na sudu je potražila pravdu. I čeka je... Očito nije imao ko da je posavetuje da napravi takav ugovor koji ima svojstvo izvršne isprave i da ga overi kod notara. Nauk za sve.
Nema prepravki bez dogovora
Stan mora da se vrati u prvobitni oblik
Jedan od razloga otkaza stanaru mogu biti nedozvoljene prepravke, koje nisu dogovorene s vlasnikom stana, kaže advokat Glogonjac:
- Najčešća je praksa da se stan koji se izdaje, po prekidu ugovora, vrati stanodavcu u istom stanju u kom je bio kada je stanar primljen, osim ukoliko ugovorom nije drugačije dogovoreno.
Suzana Trajković
NE PROPUSTITE
Bonus video
