OVO JE OTAC KOJI JE JELENI IZ BEOGRADA NA VELIKI PETAK ODVEO DETE U CIRIH Očajna majka: Bez saglasnosti i ijednog dokumenta?!

* Kad je čuo da sam podnela zahtev za razvod braka, počeo je i da preti da će dete vratiti u Švajcarsku. Zbog njegovih reči, koje su mi uterale strah u kosti, već mesecima sam stalno na oprezu, u strahu

Reč je, inače, o Beograđaninu i državljaninu Srbije sa adresom u Cirihu.

Neutešna i očajna majka, koja je od početka najvećeg hrišćanskog praznika bez deteta, posvedočila je za Kurir da više od trideset sati nije ni znala gde joj je dete, da li je dobro, da li je jelo, sve dok on nije pustio poruku i javio gde se navodno nalazi.

- Ali ne dozvoljava mi ni da ga čujem, ni da ga vidim, kroz suze za Kurir kaže majka Jelena (32), ekonomista iz Beograda i dodaje: Na Veliki petak moj još uvek venčani suprug, s kojim sam u brakorazvodnoj parnici od 6. januara ove godine, oteo je naše dvoipogodišnje dete i odveo ga u Švajcarsku bez moje saglasnosti i putnih dokumenta.

- Venčali smo se u junu 2020. i iste godine smo dobili dete. Zbog njegovog posla jedno vreme smo boravili u Švajcarskoj, ali sve troje imamo prebivalište u Srbiji. Od decembra 2022. smo ovde u Beogradu, a u januaru sam odlučila da tražim razvod zbog njegovog ponašanja, omalovažavanja... Kad je čuo da sam podnela zahtev za razvod braka, počeo je i da preti da će dete vratiti u Švajcarsku. Zbog njegovih reči, koje su mi uterale strah u kosti, već mesecima sam stalno na oprezu, u strahu - jada nam se zabrinuta majka i dodaje:

- U petak je bio dan kad su se crne slutnje obistinile... Praznik... Dete odvodim kod oca oko tri posle podne da farba jaja. Meni nešto nije dalo mira, čekala sam ispred zgrade. Izjedalo me je nešto iznutra, te sam nakon sat vremena rešila da mu napišem poruku i pitam kako mi je dete, da li je nešto jelo. Poruka suprugu na Vocap nije stigla. Zovem, nedostupan je...

Jelena kaže da je tada kao majka intuitivno osetila da se desilo nešto strašno.

- Dogovor je bio da dete uzmem oko šest-sedam, da ga odvedem kući, spremim za spavanje, ali već u četiri sam osetila nešto čudno. Pošto je bio nedostupan, zovem njegovu majku, sestru, prijatelje, ali niko se ne javlja. Zovem policiju, već se tresem od straha, ne znam gde mi je dete. Iz policije su me uputili na policijsku stanicu da prijavim njegov nestanak. Narednih 30 i nešto sati ne znam ništa o mališanu.

Agonija postaje sve veća. Moje dete se nikad nije odvajalo od mene, ono je malo. U subotu se javlja suprug da kaže da je dete u Švajcarskoj - kroz suze prepričava Abramovićeva, dodajući da ne zna otkud dete u Švajcarskoj, kako i gde je izašlo iz zgrade, kako je otac uspeo da ga odvede preko granice kad je detetov pasoš sve vreme kod nje, čime i u kakvim uslovima je dete otišlo u drugu zemlju.

Tvrdi i da dete nije izašlo iz zemlje legalnim putem.

- Iako kaže da je dete s njim, ne dozvoljava mi da ga vidim preko video-poziva, da mu čujem glas, da pitam da li je dobro, da oca pitam šta namerava da radi, zašto ga je oteo. Sluđena sam, pogubljena, razgovarala sam i sa advokatima. Slutnje su se, nažalost, obistinile, sami su me upozoravali da može doći do ovoga... Nikada nisam imala nameru da svom detetu uskratim pravo da viđa oca jer znam koliko je to značajno za njegov razvoj, ali sve vreme su trajale te moje unutrašnje borbe da moram biti na dve strane.

Kurir.rs