TZV. KOSOVO UPORNO ODBIJA DA FORMIRA ZSO A NAGRAĐENO UKIDANJEM VIZA! Analitičari: Zbog kosovske nezavisnosti prave se presedani

Kosovo je od Evropske unije dobilo nagradu - viznu liberalizaciju, a zamalo i članstvo u Savetu Evrope, koje je u poslednjem trenutku skinuto sa dnevnog reda. Da stvar bude paradokslanija, sve se ovo dešava baš na 10. godišnjicu potpisivanja Briselskog sporazuma, koji je u delu o formiranju Zajednice srpskih opština ostao neispunjena obaveza Prištine!

Evropski parlament u Strazburu juče je bez glasanja odobrio odluku o viznoj liberalizaciji za građane Kosova, što praktično znači da će vlasnici pasoša koje izdaju privremene prištinske vlasti moći da ulaze u EU bez vize na period od 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana. Primena novih pravila trebalo bi da počne 2024. godine.

Istovremeno, iako je za danas bilo planirano, Komitet ministara Saveta Evrope ipak neće razmatrati članstvo tzv. države Kosovo u toj organizaciji.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić kaže da "činjenica da neko o tome priča, kao i o viznoj liberalizaciji, u danima kada se obeležava 10 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, iz kog oni ništa nisu sproveli, predstavlja jedan akt velikog licemerja i bezobrazluka prema Republici Srbiji".

Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić kaže za Kurir da Srbija ima pravo da ukaže na nelogičnost takvog poteza.

- Taj drugi potencijalni događaj, zakazan takođe za 19. april, jeste početak procedure za prijem Kosova u Savet Evrope u Komitetu ministara. Kosovo je zahtev za članstvo podnelo u maju prošle godine i najverovatnije obezbedilo dvotrećinsku većinu u Komitetu, a ista većina potrebna je i u Parlamentarnoj skupštini. Prema evropskom planu, članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama i neprotivljenje Srbije stavljeno je u član 4, što je odmah ocenjeno kao neprihvatljivo za nas. Na odluku Komiteta ministara Saveta Evrope Srbija ne može da utiče, ali ima pravo da ukaže na nelogičnost takvog poteza jer je do sada prijem u ovu organizaciju podrazumevao međunarodno priznatu državnost, a sada se izgleda spremaju da izglasaju presedan - naglašava naša sagovornica.

Interesi

Govoreći o viznoj liberalizaciji, Grubješićeva podseća da je nju Evropska komisija preporučila još 2018, ali da su države članice tek u martu ove godine preko Saveta ministara izglasale ovu odluku. Kako objašnjava, poslednja institucija koja se izjašnjava jeste Evropski parlament.

- Očigledno je i ovo pitanje bilo politizovano, iako formalno ne bi trebalo da se vezuje za druga politička pitanja. Ceremonija potpisivanja trebalo bi da bude održana 19. aprila, što dodatno pospešuje tezu da uvek treba obratiti pažnju i na simboliku. To je i 10 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, koji je postavio okvire za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, ali koji je u svom većem delu ostao neispunjen baš od kosovske strane. Odbijanje da se formira ZSO ostaje i deceniju kasnije ključni razlog za nedostatak napretka u dijalogu, bez obzira na novi pokušaj EU i SAD da podstaknu posrnuli proces normalizacije odnosa dogovorom o evropskom planu - naglašava ona.

Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije kaže za Kurir da ove dve nagrade za Kosovo demonstriraju politiku afirmisanja kosovske nezavisnosti po svaku cenu.

- Nema nikakvih pomaka u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, ali Zapad po svaku cenu afirmiše nezavisnost Kosova. Ne gledaju oni ni datume ni simboliku. Važna im je samo potvrda nezavisnosti Kosova. Zatvaraju oči pred problemima i pred činjenicom da Kosovo nije u UN, pa kako bi onda moglo da bude u Savetu Evrope. Odgovor na to pitanje su geostrateški i geopolitički interesi Zapada. Njihova logika je da, ako je Kosovo nezavisno, onda su oni rešili svoj problem, odnosno završili svoj geostrateški projekat. A dalje se zna: Kosovo će se sutra ujediniti s Albanijom, jer Albanci neće živeti u dve države, i to sve predstavlja potpunu promenu granica na Balkanu - upozorio je naš sagovornik.

Kurir.rs