Poštu su im odali članovi porodica, kao i rukovodstvo i kolege iz RTS-a i predstavnici novinarskih udruženja, objavljeno je na sajtu nacionalnog servisa.
JEDAN OD NAJZNAČAJNIJIH DOGAĐAJA NATO AGRESIJE
Bombardovanje zgrade RTS-a 1999. godine bilo je jedan od najznačajnijih događaja tokom NATO vojne intervencije u Jugoslaviji.
Napad se dogodio u noći između 22. i 23. aprila 1999. godine, a tom prilikom je poginulo 16 ljudi, a brojni su povrijeđeni. Zgrada RTS-a je bila jedna od najvažnijih medijskih institucija u zemlji, a NATO je tvrdio da je bila legitimni vojni cilj.
Međutim, napad je izazvao oštru reakciju širom Srbije i kritike međunarodne zajednice, jer su civili bili među žrtvama.
Godine 2008. Međunarodni sud pravde presudio je da bombardovanje zgrade RTS-a nije bilo opravdano i da je predstavljalo kršenje međunarodnog humanitarnog prava.
U ime porodica stradalih, obratio se, za Kurir televiziju, Miroslav Medić, brat stradalog Siniše Medića, koji bio gost emisije Puls Srbije na Kurir TV.
Medić je rekao kakav je bio raspored ljudi u zgradi od početka bombardovannja.
- Od početka bombardovanja smo radili, u smeni je bilo po dva čoveka, a ona je trajala 12 sati. U tom trenutku, nije bilo samo njih 16, već je bilo između 150 i 160 ljudi. Njih 16 nije imalo sreću da preživi i oni su platili najveću moguću cenu. Napad je izvršen između četvrtka i petka, a ja sam trebao odmah sledeći dan da radim. Nekoliko dana, ako ne i nedelju-dve, kružile su priče da RTS može da bude meta. Pripadnici NATO su na svojim brifinzima pominjali RTS.
MILANOVI' ODBIO DA EVAKUIŠE ZAPOSLENE!
Što se tiče indikacija da će RTS biti meta napada, postojale su neke naznake, ali ne i konkretna, odnosno precizna saznanja. NATO je u to vreme navodio da su objekti koje su gađali u Srbiji bili vojni ciljevi, iako je RTS bio civilni objekat.
Što se tiče Dragoljuba Milanovića, on je u to vreme bio generalni direktor RTS-a i bio je na dužnosti tokom bombardovanja. Nakon napada, on je podneo ostavku, iako je bio kritikovan zbog toga što je odbio da evakuiše zaposlene iz zgrade RTS-a pre napada. U pravosnažnoj presudi Haškog tribunala, Milanović je kasnije osuđen na 10 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti počinjenih u vezi sa bombardovanjem RTS-a.
- NATO je ubijanje 16 nevinih ljudi pravdao time da su hteli da ućutkaju RTS, odnosno da je on informativno đubre. Pa su hteli, kako oni kažu, da bombama ućutkaju tu fabriku laži. Da su to zapravo hteli, mogli su da gađaju onaj stakleni deo zgrade gde su se nalazili urednici i novinari, a ne deo u kojem su se nalazili tehničari. Svakako da ne treba nikog da bombarduju. Vrlo dobro su znali da tamo gde su gađali 24 sata bitišu ljudi koji nemaju nikakve veze sa uređivačkom politikom - rekao je Medić, pa nastavio:
00:40
HTELI SU DA DOKAŽU DA SU NEKAŽNJIVI I RADE ŠTA HOĆE! Brat poginulog radnika RTS-a: NATO je pravdao, ali OVO im je bio cilj
- Mogli su da pogode i antenu koja je bila ispred zgrade, odatle su se slali signale za sve predajnike. Njihov cilj nije bio da se bore protiv uređivačke politike, već su hteli da zastraše ceo narod takvim jednim zločinom. Hteli su da dokažu da su nekažnjivi, da mogu raditi šta hoće, a da im niko ništa ne može.
