SRBI SU NAJSTARIJI NAROD NA OVIM PROSTORIMA? Krtinić: Imamo nasleđe koje je prastaro, a OVO su nam GENETSKI najbliži narodi
Pored one krilatice da smo nebeski narod, ova druga nam je verovatno na jakom drugom mestu po popularnosti. To da li smo nebeski narod možda je i tema o kojoj možemo da polemišemo, ali da li smo najstariji moguće je naučno istražiti.
Stručnjaci i naučni istraživači, okupljeni oko Srpskog DNK projekta i Društva srpskih rodoslovaca "Poreklo" odgovarali su na pitanja čiju genetiku nose Srbi, a čiju ostali narodi sa prostora Jugoistočne Evrope, da li imaju zajedničkog pretka i koliko smo jedni drugima bliski po krvi.
Oni su godinama istraživali srpske i druge rodove i njihovu genetiku, odnosno haplogrupe koje u njima dominiraju. Predsednik ovog društva Jovica Krtinić koji je i gost emisije Puls Srbije
pojasnio je da li je naučno istraživanje DNK dokazalo da su Srbi starosedeoci na Balkanu, ili su se odnekud doselili? Kako se to vidi kroz DNK?
Nema ni jednog naroda koji je jednoznačan, a najsličniji su nam narodi u neposrednoj blizini.
- Srbi su genetički heterogeni. Jedna veza je ona koja nas dovodi u vezu sa ostalim Slovenima, a druga ona iz predslovenskog perioda. Tu su osnovni nalazi.Imamo nasleđe koje je ovde hiljadama godina unazad. Mi smo na raskrsnici i ovde je prošlo mnogo naroda. Najbliži su nam narodi koji dele sa nama ovu teritoriju - ukazuje Krtinić.
Uticaji su različiti, ali turski gen je najmanje prisutan
- Mi smo heterogeni, i tu je pola slovenskog i druga polovina uticaja drugih naroda. Kada govorimo o poreklu - turskog nema, jer malo je bilo pravih Osmanlija, nego su na našim podnebljima uglavnom bile poturice. To vidimo i u Bosni, uglavnom se sreće neka slična grupa DNK. Zahvaljajući ovim projektima, moguće je zaista videti koji su to bili smerovi i odakle su razne populacije stizale. Moguće je pratiti hod od Azije pa do Srednje Amerike. Mi nosimo u sebi genetiku predaka, kako izgledamo, koliko smo visoki... Ono što je najznačajnije je da radimo te testove - rekao je Krtinić.
U posmrtnim ostacima u Viminacijumu, uporedili su ostatke sa tadašnjim i današnjim genima Srba.
Na primer I2a grane koje su danas primetne kod Srba, nje nema u Viminacijumu, što dovoljno govori, ali zato se pronalaze na jednom lokalitetu iz 9. veka, taj koji je nađen tu - on je Sloven - dodao je.
Razjasnio je šta su haplogrupe.
- Ti nazivi nastali su u nedostatku pojmova. To je jedno stablo, šifrarnik koji ukazuje na najstarije grane grupa. Ima ih 15 u celom svetu i jedino tako je to moglo da se odredi. Nakon oznake, upoređujemo razultate sa drugim narodima na ovim prostorima, a apsolutno smo bliski sa narodima u regionu, a da imamo još podataka našli bismo mnogo podudarajućih gena. Ima jedan detalj koji opisuje, nakon raspada Rimskog carstva, nigde više nema rimskog novca i tada prestaje da funkcioniše i izmena gena i mešanje stanovništva - rekao je.
Između Albanaca i Srba, na ovim prostorima postoji velika genetička razlika.
- Postoje autozomni testovi koji daju postotak genetike koje imamo u sebi, a to je veličanstvena stvar, ta mogućnost da osvedočimo ko smo i odakle smo i ta stabla treba čuvati, kao i ona u prirodi - zaključio je Krtinić.
Kurir.rs
PREDSEDNIK VUČIĆ: SAD uvode sankcije NIS, razgovaraćemo i sa Rusima i sa Amerikancima! Studentima su ispunjeni svi zahtevi! Stanovi za mlade od 20 do 35 godina