Potrebno je dobro se informisati o svemu. To pokazuje slučaj jednog Beograđanina koga su troškovi ostavinskog postupka koštali tri puta više od onoga što je nasledio.
Njemu je preminula majka, iza koje nije ostala nikakva imovina, osim 3.000 dinara pripadajuće penzije za nekoliko dana tog meseca, do trenutka smrti. Na kraju je kod notara morao da plati više od osam hiljada dinara.
Ovo je samo jedan od mnogobrojinih sličnih slučajeva, a kako da se ponašamo i šta možemo da preduzmemo u takvim situacijama, govorila je u emisiji Puls Srbije Marija Cvjetićanin, advokat.
- Postoji javno beležnička tarifa koja je propisana upravo kada javni beležnik istupa kao poverenik suda. Sud najčešće to poverava javnim beležnicima. U skladu sa tom tarifom javni beležnici razrezuju te troškove. Plaćaju se dve stvari. To su troškovi koji zavise od toga koliko ima naslednika, a druga stvar je nagrada koja se plaća javnom beležniku koji se određuje na osnovu vrednosti zaostaštine. Kada se oduzmu dugovi ostavioca određuje se visina koliko će se platiti javnom beležniku - rekla je Cvjetićanin.
Objasnila je da javni beležnici često odmah ne informišu stranke o nagradama koje su predviđene za njih.
- Često se dešava da javni beležnici ne kažu odmah strankama koliko će njihove usluge koštati i zato nije loše odmah pitati javnog beležnika koliko će usluga koštati da bi ljudi bili spremni na troškove koje će naprosto morati da plate - rekla je Cvjetićanin i dodala:
- Tarifom je propisano da javni beležnik dobija nagrade za svoju uslugu zbog toga što on obavlja pozivi koje upućuje raznim matičnim službama. On je dužan da navede koja imovina ulazi u zaostavštinu, ko su naslednici i onda upućuje razne pozive nadležnim institucijama, a to podrazumeva troškove.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
