Svi koji ne rade tokom prvomajskih praznika otišli su negde u prirodu na uranak. Naši ljudi danas uglavnom borave u prirodi, roštiljaju...
Ipak, uvek postoje oni koji inače vole da borave prirodu, i kojima oni koji su na uranku smetaju jer posle sebe ostavljaju ugarke na mestu gde su roštiljali i smeće.
Tako je jedna devojka na Tviteru objavila fotogradiju na kojoj se vide sugrađani koji baš ne razmišljaju o bezbednosti, a ni o prirodi....
- Fruška se polako puni de******. Dima i kretenske muzike na sve strane a pobednik je ovaj što je po vetrovitom danu založio vatru ispod žbuna, u hladovini, seče grane a dva praseta na ražnjevima skupljaju muve naslonjena na automobil - napisala je ona.
A izgleda da nije jedina koja je besna zbog onih koji ovako slave prvomajske praznike...
- Možda se samozapali?
- Jadna planina. Zamisli kad bi televizije emitovale kratka uputstva za one koji baš moraju da lože vatru u prirodi i prave hranu. Tipa, ovo je ok, a ovo ne zbog ovoga, itd.
- Badava, ne možeš ti to njima objasniti. Da ima mozga ne bi to radio. Delovalo bi kad bi ih komunalci odvalili od kazne, tri meseca samo za to da radi. Ja htela da zovem pa shvatila da ne znam da kažem gde je ovo tačno, a "iznad Bukovca prema Stražilovu" i nije neko uputstvo.
Vlado Plemić, zamenik načelnika Uprave za vatrogasno spasilačke jedinice i civilnu zaštitu, pre nekoliko dana je na RTS izdao uputstvo za one koji bi da roštiljaju u prirodi:
- Ako planirate da pravite roštilj na otvorenom, ispred kuće i vikendice, pripremite mesto za loženje. Očistite ložište i pokosite travu i udaljite sve što je potencijalna opasnost za nastanak požara - suvo granje, nisko rastinje i druge zapaljive predmete.
Manja opasnost su, prema Plemićevim rečima, samonoseći roštilji. Veća opasnost su oni improvizovani, na zemlji ograđeno kamenčićima.
- To je problem jer ljudi posle pečenja ostave žar na zemlji i dovoljan je vetrić da se vatra proširi ako oko ložišta nije očišćeno granje i rastinje - upozorava Plemić.
Kako se pravilno gasi vatra?
- Potrebno je malo sačekati da se stiša žar, onda politi vodom ili prekriti taj deo zemljom ili iskopati manju rupu i iz samog roštilja ubaciti u tu rupu i politi vodom. Vodu treba politi i okolo kako bi se povećala vlažnost - ukazao je Plemić dodajući da je neohpdno povremeno proveriti mesto gde je bio žar.
Prema njegovim rečima, samo ložište ne bi trebalo postaviti na mesto gde je međuprostor tj. promaja. Na takvim mestima je povećana cirkulacija vazduha i može doći do dizanja užarenih delova i vazduh i paljenja okolnih predmeta.
Bezbedna udaljenost za sedenje je oko metar i po od roštilja.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video
