U periodu od 3. do 9. maja evidentirano je 218 slučajeva uznemiravanja u školama i na društvenim mrežama.
Gde je granica između korisnog i štetnog uticaja društvenih mreža i mobilnih telefona na decu, ili se ta linija potpuno izgubila?
O ovoj vrsti zavisnosti kod dece i mladih, govorila je dr Katarina Crnić, psihijatar iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.
Kada se pojave simptomi nervoze i napetosti, znaju da je došlo do prezasićenja u korišćenju društvenih mreža.
- Kada nestaje socijalno druženje, kada dete nevoljno ostaje u kući, to je sve alarm da ne što nije u redu. Dete ne mora biti povučeno, čak i spremno da se druži, ali prosto je u svom svetu i prepričava šta je sve videlo. Nema sportova i drugih tema, nego samo šta je na društvenim mrežama - kaže Crnić i ukazuje da moramo učiti decu da sama proveravaju koliko je dobro i korisno za njih ono što žele da gledaju.
- Sve je to pomešano. U dečjem sazrevanju dešavaju se mnoge stvari koje inkorporiraju zdravo odrastanje. Znamo da ono što nam je dopadljivo mi odmah prihvatamo i ne preispitujemo, posebno deca. Šta god da im je zanimljivo oni prihvataju. Nažalost, ti lajkovi, i sve to treba da bude i jasnija reakcija kao dislajk, da li mi ovo prija, ili je nešto što me je uznemirilo. Mora biti kvalitet informacije, komentar koji ostane kao celina. Veliki broj lajkova je nepotreban i nerealan, jer on predstavlja samo reakciju, ali ne i osećanja - smatra Crnić.
Koliko može biti loše po zdravlje, nakon određenog vremena, svakodnevno korišćenje društvenih mreža i internet? - zanima voditelja Miloša Anđelkovića.
- Žalosno je što se društvene mreže koriste samo u lošoj konotoaciji. One mogu biti dobar izvor korisnih informacija. Velika je šteta što je toliko pogrdnog sadržaja. Zato je povezanost roditelja i deljenje međusobnih vrednosti bitna, informacije moraju imati poruku. Basne i bajke imaju jaku poruku i poučne su. Moramo da vidimo šta smo naučili iz toga i tako isto i sa informacijama na internetu - poručuje Crnić.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
