Tragični događaji koji su zadesili Srbiju razotkrili su i lošu stranu našeg društva. Suočili smo se sa dve velike nesreće, a pojedinci - što odrasli, što deca - pokazali su svoje pravo lice. To da ovakve krizne situacije u čoveku bude i ono najbolje i ono najgore, uvideli smo upravo sada, a određeni postupci i komentari frapirali su odsustvom svakog ljudskog odnosa prema dešavanjima. Postavlja se pitanje gde se izgubila empatija...
Posebno je zabrinjavajuće odsustvo saosećajnosti kod dece! Neka od njih su veličala trinaestogodišnjeg učenika OŠ "Vladislav Ribnikar" koji je 3. maja ubio osmoro đaka i radnika obezbeđenja, a ranio šestoro dece i nastavnicu istorije, drugi su tražili od učenika ove škole da snimcima rekonstruišu nesreću, da uđu u kabinet istorije u kom se desio masakr kako bi što bolje mogli da zamisle taj dan...
To je podstaklo jednu Beograđanku da preko Tiktoka i Instagrama predstavi inicijativu "Jedno dobro delo dnevno":
- Naučimo decu empatiji. Blokirajmo tu opštu sebičnost oko nas, pomozimo nekome da ponese kesu, pustimo nekoga u redu na kasi ispred nas. Pomozimo i onome koga poznajemo i onda kada zapravo to ne moramo.
Evo kako je to u Danskoj
Deca timski rade na rešavanju problema
Empatija je sastavni deo nastavnog plana u Danskoj za đake od 6. do 16. godine, kaže Tatjana Macura iz Udruženja "Mame su zakon" i dodaje da je u toj zemlji učenje empatije jednako važno kao i učenje književnosti i matematike.
- Deca jednom nedeljno na tom času razgovaraju jedna s drugima, ne samo o vršnjačkom nasilju već i o raznim drugim temama i problemima, i rade timski na rešenjima. Na taj način razmišljaju o drugim osobama i uče da se ne ponašaju kao da žive izolovano od problema s kojima se neki drugi ljudi susreću.
Sagovornici Kurira ocenjuju da bi bilo dobro uvesti empatiju kao predmet u srpske škole, a po ugledu na Dansku, gde je to sastavni deo nastavnog plana. Tatjana Macura, predsednica udruženja "Mame su zakon", kaže da je njihovo udruženje to i predložilo Vladi Srbije nakon dva masakra.
- Danska je prepoznata kao jedna od najsrećnijih država, mi smo videli da oni čak i u najmlađem uzrastu imaju kao redovan predmet empatiju jednom nedeljno.
Dodala je da je ovaj njihov predlog prepoznat od roditelja, dece i nastavnika:
- To znači da i zajednica u kojoj živimo prepoznaje da u društvu postoji niži nivo empatije, koji može da se primeti sa ovim ispadima nakon tragičnih događaja koji su nas zadesili. Imali smo ispade dece koja su pristupila s podrškom ubicama, misleći da je to pozitivno, što znači da kod njih i u njihovim porodicama nije razvijena empatija.
Eleonora Vlahović
Karakteristika društva je da postoji i saosećanje i destrukcija
Školski psiholog Eleonora Vlahović kaže za Kurir da u školama postoji program "životne veštine", koji se realizuje u 5. i 6. razredu, a služi unapređenju kompetencije za svakodnevni život, rad, druženje i saradnju:
- Tvrdim da se empatija može razvijati kroz sve sadržaje, samo je bitno na koji način radimo sa učenicima. Civilizacija ne bi preživela da nije bilo empatije, tolerancije, saradnje, to su imanentne karakteristike i čoveka i društva. Naravno, u nekim situacijama čovek je destruktivan, netolerantan i bezosećajan, znači, to je karakteristika našeg društva kao vrste da imamo i jedno i drugo. Moje mišljenje je da se te stvari nikako ne mogu pretvoriti u školske predmete jer one se razvijaju svaki dan kroz sve aktivnosti kroz koje dete prolazi u školi i van nje.
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, kaže da svakodnevno vršnjačko nasilje, nasilje nad profesorima i nastavnicima, uvrede, izmicanje stolice nastavnicima ukazuje da su deca surova i da neka od njih ne znaju šta je empatija.
- Empatija je počela da se gubi tokom devedesetih godina. Izgubio se rečnik komunikacije, samim tim nastalo je nasilje. Nasilnici prolaze nekažnjeno, mnogi raznim primerima pokazuju bezosećajnost. Izgubljena je empatija i prema drugovima, čak su i pojedini nastavnici izgubili saosećanje. Mislim da bi bilo dobro da se dva puta nedeljno na času odeljenjskog starešine posveti razgovor o empatiji.
Slobodan Brajković
Razredne starešine da pričaju s decom
Slobodan Brajković iz Sindikata obrazovanja Beograda smatra da bi razredne starešine mogle s decom da pričaju o empatiji:
- Može se naći prostora da se to izvodi i mislim da ne bi bilo loše pričati s decom o tome. Mi smo tražili da se uvećaju primanja za razredno starešinstvo, da se ipak ti ljudi nekako nagrade, oni su neophodni školi i imaju dosta posla. Mislim da društvene mreže najviše utiču na decu, roditelji treba više da im se posvete, neka jesu izgubila empatiju, a ne mogu da kažem da su sva.
Ističe da je za to neophodno da razredne starešine prođu kroz obuku u koju bi se uključili pedagozi i psiholozi:
- Mislim da je to neophodno, bez toga ćemo dolaziti u sve gore situacije!
Kurir.rs/ Mina Branković
NE PROPUSTITE
Bonus video:
