Radna grupa za podršku mentalnom zdravlju i sigurnosti mladih koja je formirana odlukom Vlade Republike Srbije, održala je prvu sednicu.
Ona će koordinisati krizni odgovor na potrebe porodica žrtava, učenika i nastavnika, kroz hitne mere u okviru projekta koje će sprovesti Institut za mentalno zdravlje.
Radna grupa će uz pomoć međunarodnih partnera, Unicefa i zemalja koje su imale iskustva sa tragedijama poput onih sa kojima se Srbija suočava, preduzeti sve dalje korake koji podrazmevaju pružanje podrške deci i njihovim porodicama, kao i kulture sećanja na sve žrtve.
Gosti "Redakcije" koji su pričali o posledicama i traumama dece, ali i njihovom polasku u školu su Ljiljana Marković, specijalni pedagog, Mirjana Knežević, iz Instituta za transfuziju krvi Srbije i Aleksandar Kontić, psiholog.
Kontić je spomenuo posledice koje mogu imati deca iz Ribnikara.
- Problem sa traumama, a pogotovo tim ranim dečijim, je što po psihološkom funkcionisanju vrlo brzo postoji potreba da se neprijatno traumatsko iskustvo potisne. Kod odraslih to ide lakše, a kod dece teže. Drugi problem je to što sve potisnuto bude urezano u trajno sećanje. Nije teško saosećati šta su ta deca prošla na mestu koje je bilo predviđeno za igru, druženje, odjedanput ima drugačiji doživljaj. Onaj ko ti je drug može da te ubije, i to je jedno duboko traumatsko iskustvo. Stručnjaci koji su to preuzeli su i te kako obučeni da se sa tim izbore - započeo je Kontić.
S obzirom na to da su deca već krenula u školu, a tamo im je pružena stručna pomoć u vidu razgovora, Marković je spomenula najadekvatniji način za polazak nakon masakra:
- Upravo ovo o čemu je i kolega pričao. Njima bi trebalo da se obezbedi prostor u kojem će se sigurno osećati. Treba im otkloniti strah da se ovo može ponovo dogoditi. Smatram da su nastavnici, zajedno sa psiholozima sa kojima rade, našli jedno dobro rešenje, a to je da polazak u školu bude postepen i da fokus bude na njihovim osećanjima.
Nakon što je odjeknula tragična vest, veliki broj ljudi se oglasio, a mnogi su se odmah zaputili da daju krv, pa se Knežević osvrnula na zajedništvo koje smo pokazali u teškim trenucima, ali i kako je izgledao taj dan kada je oko 3.000 ljudi dalo krv:
- Taj šok nas i dalje sve drži. Prvi momenat kada smo čuli da se to dogodilo, bili smo svesni da će postojati reakcija. Znamo da osobe koje su ranjene na taj način, izgube veliku količinu krvi, a jedino može da se nadomesti transfuzijom. Samim tim smo odmah proverili rezerve krvi i dobro je što smo u tom trenutku imali dvodnevne rezerve. Samim tim smo mogli brzo da reagujemo. Što se tiče krvi, deca su odmah bila zbrinuta. Naš narod je takav, zaista pokazuje humanost u teškim situacijama.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
