Dva masakra u dva dana potresla su sve, a u nezapamćenoj tragediji građani Srbije odmah su pokazali humanost, a odmah su reagovali i institucije i društvo. Samo za pet-šest dana 3.000 ljudi u Beogradu je dalo krv za pomoć povređenima, besplatna psihološka pomoć za sve kojima je potrebna odmah je organizovana, dok je na inicijativu građana otvoren namenski račun za pomoć porodicama žrtava. Tragedija je ujedinila Srbiju.
Mirjana Knežević, PR Instituta za transfuziju krvi Srbije, kaže za Kurir da su ljudi masovno dolazili da daju krv već posle prve tragedije, kao i u narednim danima.
- U tako tužnoj situaciji bilo je jako dirljivo kako su ljudi strpljivo stajali u redu i po dva, tri sata i čekali da dobrovoljno daju krv. Čak tri sale su nam radile, vratili smo naše ljude s odmora i sa slobodnih dana, radili su i duple smene da bi postigli da uzmu krv od svih koji su želeli da je daju i da bi ti dobrovoljni davaoci manje čekali - navodi Kneževićeva.
Tragedija u OŠ "Vladislav Ribnikar" dogodila se oko pola devet ujutru 3. maja, kada je dečak (13) ubio osam učenika i čuvara, a ranio njih sedam (nažalost, jedna povređena devojčica je juče preminula). A već oko podneva ispred zgrade Instituta u Svetog Save stvorila se gužva.
KRV NEMA ZAMENU
U prvom momentu nakon masakra, navodi Mirjana Knežević, najviše je bila korišćena krv nulte negativne krvne grupe.
- Ona se daje u tako hitnim situacijama dok se ne utvrdi krvna grupa pacijenata. Nulta negativna može da se daje svima bez obzira na to koje su krvne grupe. Nakon toga svi povređeni nastavili su da primaju svoju krvnu grupu - kaže Kneževićeva i ističe:
- Podvlačimo da se nadamo da je naš narod shvatio koliko je važan kontinuirani priliv krvi jer nikad ne znaš šta može da se desi. Krv nema zamenu, jedini je lek koji nema zamenu i svaki dan je potrebna.
- Kada se dogodila prva tragedija, Institut je u tom momentu raspolagao sa dvodnevnim rezervama krvi, mogli smo odmah da reagujemo i povređeni koji su smešteni i u Urgentni centar i u UDK "Tiršova" odmah su dobili sve što je bilo potrebno. Iako uopšte nismo izašli sa zvaničnim apelom da nam nedostaje krv, jer smo je, kao što rekoh, imali, već oko 12 sati istog dana veliki broj ljudi samoinicijativno je došao da pokaže humanost. Kada se tragedija dogodila, svima je bilo jasno da se gubi dosta krvi. Taj prvi dan, u sredu, prikupili smo za ceo dan i u Institutu i na terenu 689 jedinica krvi, a dnevni prosek je između 200 i 300 jedinica, odnosno davalaca - naglašava Kneževićeva.
I dan posle masakra u školi na Vračaru bila je velika gužva u Institutu za transfuziju krvi Srbije - 685 davalaca i mimo toga što je Institut poslao obaveštenje da su rezerve krvi stabilne i da bi bilo lepo da ljudi dođu kasnije, nekih drugih dana. Međutim, u četvrtak veče Srbiju je zadesila još jedna tragedija - masakr u okolini Mladenovca, gde je bilo osam ubijenih i 14 povređenih.
- Već u petak ujutru ispred Instituta nas je sačekao red ljudi, i rekordnih 717 davalaca bilo je tog dana. Zajedno s predstojećim vikendom oko 3.000 ljudi je dalo krv nakon prvog masakra, što nekada prikupimo za 15 dana. Sada Institut raspolaže sa petodnevnim rezervama krvi i imamo dovoljno svih krvnih grupa - navodi Kneževićeva.
Dan nakon masakra i Institut za mentalno zdravlje otvorio je telefonske linije za psihološku pomoć kao što su to uradile i brojne druge institucije, a sve je koordiniralo i Ministarstvo zdravlja i Vlada Srbije jer je u bolu i traumi roditelja žrtava masakra, ali i u strahu brojne dece i stanovnika bilo važno pružiti i odgovarajuću psihološku pomoć.
Psihijatar dr Marija Dabetić iz Instituta za mentalno zdravlje kaže za Kurir da se samo njima u prvim danima nakon jedne pa druge tragedije javljalo tridesetak ljudi dnevno da zatraži pomoć, a da je taj broj prethodnih dana bio dvadesetak i da već malo opada.
KONTAKTI ZA BESPLATNU PSIHOLOŠKU PODRŠKU:
Volonteri Društva psihologa Srbije: psiholoskapodrskadpsŽgmail.com
Institut za mentalno zdravlje: 063 8681 757 i 063 8682 217
NADEL - Nacionalna dečja linija: 116 111
Savetodavni telefon za roditelje: 0800 007 000
Centar Srce: 0800 300 303
Centar za mentalno zdravlje (Terazije 3): 011 361 2467
Pokret Nesalomivi: 0800 001 002
Klinika za psihijatriju 0668300854, 011 3662124, 063 310723
Savetovalište za brak i porodicu Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu 011 2752 224 i 011 2650 093 (radnog dana od 7.30 do 15.30)
- Zaista smo se odmah organizovali da svima pomognemo i napravili smo raspodelu rada, ko je dežurao na telefonima, ko je primao ljude u Institutu. Uz to, naši doktori odlaze i u "Ribnikar", gde pomažu deci ne samo radnim danima već i subotom. Zovu nas drugi ljudi, pa i vaspitači iz vrtića da pitaju šta da rade s detetom koje je agresivno. Maksimalno se angažujemo da pomognemo. Važno je da ljudi znaju da ne treba da izbegavaju psihologe, psihijatre, da nije sramota zatražiti pomoć. I da je sasvim normalno u ovoj nenormalnoj situaciji koja nas je zadesila da najpre osećaju šok, a potom i da se boje, da su uznemireni, tužni i neraspoloženi. I zato je bitna psihološka pomoć - navodi dr Dabetić.
Zorica Mršević, istraživačica fenomenologije nasilja s Fakulteta za evropske pravno-političke studije, naglašava da, kad je bilo najvažnije, nismo zakazali kao ljudi, a i da je omogućena sva moguća psihološka pomoć i porodicama žrtava i deci koja su bila u školi u momentu pucnjave, ali i svima koji su osećali strah.
- Nismo zakazali kao ljudi, mnogi su pojurili da daju krv, psihološka pomoć je organizovana odmah i od institucija, instituta, katedri, a javljali su se i volonteri i studenti. I deca koja su bila u toj školi, ali i mnoga druga su se osećala ugroženo, roditelji su bili zabrinuti i zaista su vrlo brzo otvorene brojne telefonske linije za psihološku pomoć - kaže za Kurir Mrševićeva.
Kurir.rs/Ekipa Kurira
NE PROPUSTITE
