DRUGARI NAM NE DOLAZE JER NAM SE KUĆA RUŠI: Pretužno je kako ova dečica žive! I ČARAPICE SU IM RASPARANE I BUŠNE (FOTO)

Rasparenih i probušenih čarapica, bosonogi, tako žive Milan (16), Tijana (14), Ivan (9), Luna (6), Melani (4) i Tamara (2) Trajkovski, iz malenog sela Pelince, u uslovima na ivici ljudskog dostojanstva.

- Za njih bih želeo sve najbolje da imaju, a meni kako bude, siromah sam čovek. Da ne strahuju više i da žive kao sva druga deca, a ne da spavaju u sobi sa rupama, svi nabijeni u dva raspadnuta kreveta - zabrinut je otac Dragan iskreno, onako kako samo roditelj zna biti.

Piše se, kuća u kojoj žive čak i nije njihova. Koriste svega dve neuslovne prostorijice, mada se vide obrisi truda i želje oca Dragana da učini nešto sa svojih deset prstiju, da vrati makar malo dostojanstva u ovu oronulu kuću. Povremene nadnice na građevini jedva su dovoljne da obezbede i najskromniji obrok svojoj deci, a sve preko toga nestvaran je podvig.

- Zimi je baš teško jer su prozori skršeni. Nekad svi pređu kod nas i spavamo zajedno da bi se ugrejali. Deca ne mogu da uče u ovim uslovima, ali trude se. Uz socijalnu pomoć neki mesec možda i iskočimo na kraj. Spremam im šta imamo, čorbicu, krompir, pasulj, ali često se desi i da nemamo. Evo sada u frižideru imamo samo jedno jaje i sir - dodaje majka Monika.

Milan i Tijana, iako maloletni, odmah se dalo primetiti, ozbiljnošću odraslih ljudi vode računa o najmlađima. Nemaština ih je valjano namučila, pa su preko noći stasali.

- Malo su nemirni, ali pazimo na njih. Moraju da nas slušaju. Nije bezbedno, pogotovo kod tih rupa u sobi, pa strahujemo da se ne povrede. Rođendane nikada ne obeležavamo, nemamo sa čim - tihim, ali ozbiljnim glasom su nam ispričali.

A na nepopularno i pomalo neprijatno pitanje, pogotovo za decu tog uzrasta, šta im to nedostaje, dali su već očekivani odgovor:

- Nemamo svoje sobe, pa nam niko ni ne dolazi na druženje. Malo nas je sramota što živimo u kući koja se obrušava i zato ne želimo da zovemo drugare. Kako da dođu kad nemaju gde da sednu? Naši tata i mama su mnogo vredni i trude se da bismo mi imali podobar život. Pomažemo šta treba, da im olakšamo rabotu.

Kako pišu iz organizacije "Srbi za Srbe", tužno je bilo čuti kako nam najstariji sin govori da imaju garderobu, obučen u skroz iscepanu trenerku. Dodao je i da mu je želja da sutra pomaže drugima. Koliko su se čak i mlađa deca saživela sa nemaštinom pokazuje da su na naše pitanje da li imaju igračke potvrdno odgovorili i pokazali dve pocepane, prljave plišane igračke.

Mala Luna je rekla:

- Ja sam Luna Trajkovska. Sakam da se igram i da imam roze dron. Ovde u golemu pećinu živi gušter - kratkim i odsečnim glasićem rekla je i pokazala nam rupe koje „krase” njihovu sobu.

Humanitarna organizacija "Srbi za Srbe" pokrenula je akciju za pomoć ovoj porodici, a sve informacije mogu da se nađu na njihovoj donatorskoj platformi:

Kurir.rs / Srbi za Srbe