Uoči Vidovdana biće uručene prve Boračke spomenice posle 80 godina.
Svako ko je ostvario status borca ima pravo na Boračku spomenicu, a sticanje statusa borca omogućava ostvarivanje prava na legitimaciju, pravo na uniformu i pravo na boračku spomenicu, a od prava koja se tiču novčanih davanja za sada je omogućeno da borac koji ima navršenih 60 godina može ostvariti pravo na borački dodatak u skladu sa zakonom.
U odnosu na pre pola godine, kada je bilo prijavljeno 25.000 boraca, sa današnjim danom, prema Jedinstvenoj evidenciji korisnika prava iz oblasti boračko invalidske zaštite, status borca utvrdilo je 33.080 boraca, 12.025 vojnih invalida i 8.846 korisnika porodičnih prava po osnovu srodstva s palim borcem. Taj broj nije konačan i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja poziva sve borce da podnesu zahtev za utvrđivanje statusa borca kako bi, između ostalog, mogli da dobiju i Boračku spomenicu.
- Borci iz devedesetih nisu birali vreme u kojem će biti borci, nego je vreme biralo njih. Otadžbina ih je pozvala, oni su se odazvali. Neko je izgubio život, neko ruku ili nogu, mentalno zdravlje. I naša generacija danas upravo kroz Boračku spomenicu želi da pokaže poštovanje i zahvalnost onim generacijama koje su od 1991. do 1999. godine branile Srbiju i branile srpski narod - istakao je ministar Nikola Selaković:
- Boračka spomenica je simbol zahvalnosti svim našim borcima i njihovim porodicama za učešće u odbrani suvereniteta i nezavisnosti Republike Srbije i izraz zahvalnosti i pijeteta prema svim stradalima, poginulima i nestalima. Uoči Vidovdana simbolično će biti početak pokazivanja te zahvalnosti, na koju su mnogi od naših sugrađana čekali duže od tri decenije, a neki, nažalost, to nikada nisu dočekali, tako da će ih danas s ponosom dobiti njihove porodice.
"Za vernost otadžbini", pisalo je na Albanskoj spomenici, koju je kralj Aleksandar Karađorđević ustanovio 1920. godine, želeći da oda poštu, zahvalnost i priznanje svom narodu, koji je učestvovao u golgoti Prvog svetskog rata. Milion i trista hiljada naših predaka ostavilo je svoje živote na bojištima širom tadašnje Kraljevine, ali i izvan nje.
Samo nešto više od dve decenije od Velikog rata, srpski junak, ponovo je stao oči u oči sa neprijateljem, izborivši se za svoj mir i nezavisnost. A zvezda, dve ukrštene petokrake, oličena u Partizanskoj spomenici, i danas je tu kada obeležavamo proboj Sremskog fronta ili slavimo Dan pobede u Drugom svetskom ratu.
U poslednjih 10 godina doneto je šest propisa, od kojih je jedan od najvažnijih Zakon o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica iz 2020. godine kojim je izvršena kodifikacija svih propisa u ovoj oblasti.
Negovanje tradicija oslobodilačkih ratova
Državni program obeležavanja godišnjica istorijskih događaja oslobodilačkih ratova Srbije formulisan je na osnovu poštovanja potrebe očuvanja dostojanstvenog sećanja na žrtve i učesnike oružanih sukoba u prošlosti.
U prethodnih par godina, u želji da se oda počast i sačuva sećanje na žrtve, u Državni program je uvršteno obeležavanje godišnjica - Dan sećanja na pogrom na Kosovu i Metohiji, Godišnjica Bitke na Košarama, Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji "Oluja", obeležavanje NATO agresije, koji ranije nisu bili obeležavani.
Ovim zakonom je po prvi put, jedinstveno za teritoriju Republike Srbije, uređena oblast boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata. Takođe, u martu ove godine, doneta je Uredba o boračkoj spomenici.
Donošenje Uredbe o boračkoj spomenici omogućeno je da država prvi put nakon skoro 80 godina dodeli posebno nacionalno priznanje borcima koji su stekli status po Zakonu o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, ratnim vojnim invalidima i posthumno palim borcima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
