Posle prvog upisa u srednje škole, jasno je da su gimnazije i medicinske škole u većim gradovima, kao što su Beograd, Niš i Novi Sad, bile najtraženije.
Gimnazije u manjim sredinama nisu bile toliko tražene, tamo su na prvo mesto izbile IT škole.
Situacija sa obrazovnim profilima trećeg stepena ista je i u velikim i u manjim gradovima - deca ne vole zanate!
Za obućara se skoro niko nije opredelio, smerovi za galanteriste, modelare kože, zidare, tesare, armirače i druge imaju slab odziv.
Đaci zaobilaze građevinske i tehničke škole, iako građevinska industrija beleži najveći rast u Srbiji, a u ovom trenutku nedostaje oko 30.000 majstora svih profila.
A o tome šta govori i na šta ukazuje ovogodišnji upis, govorili su gosti jutarnjeg programa Kurir televizije, Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija i direktor OŠ „Kneginja Milica“ i rukovodilac Aktiva direktora škola Novog Beograda Darko Eger.
Dimitrijević je odgonetnula da li je iznenađenje ovakva statistika:
- Nije iznenađenje, taj trend postoji već godinama unazad. Deca su praktična i gledaju šta će im biti korisno za budućnost, kao i to gde će imati najveću zaradu. Ne možete ih otuđiti od toga, to je potpuno prirodno. Svakako da to za šta su se opredelili nije jedino u čemu se može uživati ili od čega se može živeti, ali poenta je i u egzistenciji i planiranju budućnosti, neki ostanu ovde, dok se neki ipak opredele za inostranstvo. Jednostavno se rukovode time, kada je u pitanju srednja škola, svakako da i roditelji imaju dosta uticaja.
Eger se osvrnuo na nezainteresovanost dece za zanate, za koje raste potražnja, a sve je manje obučenih ljudi:
- Za nas u obrazovanju to uopšte nije iznenađenje. Ove, kao i pređašnjih godina, usledila je depopularizacija određenih struka i zanimanja. Ne radi se tu samo o novcu, već i o nekom trendu u kojem društvo ne gleda samo cifru zarade, već se radi i o njenoj lakoći. Sve manje je zastupljeno po školama da bez muke nema nauke.
Dimitrijević je rekla da ovaj trend nije zastupljen samo u Srbiji:
- Da, imamo problem, ali to se ne tiče samo ovoga već i mnogih drugih stvari. Suština je u tome da ne smatram da je ovaj trend, što se tiče izbora zanimanja, tipičan samo za Srbiju. Statistika kaže da je velika potražnja bila za mesto keramičara u stručnoj srednjoj školi, dakle neki profili su opstali. Doduše, smatram da će ti ljudi ići negde drugde da rade, a nama će dolaziti ljudi iz siromašnijeg sveta i zamenjivati ih.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
