NAJKRITIČNIJA GODINA ZA SRBE! NAJVIŠE SE RAZVODE KAD NAPUNE 13 GODINA BRAKA: Veoma zabrinjavajuće - zbog toga IMAJU MANJE DECE!

Građani Srbije u proseku se žene u 34. godini, a žene se udaju u 31. Kad se razvode, to je, opet u proseku, nakon 13,8 godina braka, i to muškarci kad imaju 45,1, a žene 41,5 godina. Naravno, sve je to neki prosek.

U Srbiji se prošle godine razvelo 9.813 parova, a sklopljen je 32.821 brak. Zanimljivo je da je i jedno i drugo u povećanju za 0,2 odsto u odnosu na 2021, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Statistika dalje pokazuje da je najveći broj razvedenih brakova - 5.151 iliti 52,5 odsto - bio brak sa decom, dok je u više od polovine tih brakova bilo jedno dete.

Petar Vasić, demograf i vanredni profesor Geografskog fakulteta u Beogradu, kaže za Kurir da podaci pokazuju da imamo mali porast u broju sklopljenih brakova, ali da je to dosta manje u odnosu na godine pre korone.

- Pre kovida, recimo 2018, imali smo i preko 36.000 sklopljenih brakova godišnje, a onda je došla pandemija, kada je usledio pad, pa je to postepeno počelo da se rehabilituje. Međutim, trend sve manje sklopljenih brakova imamo četrdesetak godina unazad. Kada pogledamo period sedamdesetih ili osamdesetih godina - tada je kod nas beleženo i oko 50.000 brakova, a muškarci i žene su stupali u bračnu zajednicu do šest godina mlađi nego danas - navodi Vasić:

- Demografske posledice ovih podataka najviše se ogledaju na broj živorođenih, s obzirom na to da je u Srbiji brak okosnica reprodukcije. Za većinu stanovništva odlaganje braka znači odlaganje rađanja jer je rađanje cilj i jedna od osnovnih funkcija braka, a brakovi se dešavaju kasnije uglavnom ako se desi trudnoća.

Vasić kaže i da je jedna od posledica kasnijeg stupanja u brak i povećana potreba za vantelesnom oplodnjom:

TABELA

Godina Broj zaključenih brakova

• 2018. 36.321
• 2019. 35.570
• 2020. 23.599
• 2021. 32.757
• 2022. 32.821

* Podaci RZS

- Žena koja stupi u brak u 31. godini rađa jedno dete otprilike do 35, onda se nakon tog perioda smanjuje sposobnost začeća. Dakle, sve to automatski dovodi do toga da je paru ostalo manje vremena da rodi više dece.

Da su posledice sve kasnijeg stupanja u bračne vode velike, za Kurir potvrđuje i sociolog Bojan Panaotović.

Na severu se lako žene i lako razvode

Na jugu se manje žene, ali teže razvode

Podaci RZS pokazuju da je najveći broj sklopljenih brakova na severu Srbije (beogradski region i Vojvodina), i to 17.052, dok je pak u tom delu i najveći broj razvedenih brakova - 5.774. Po broju sklopljenih bračnih zajednica nakon severa dolazi jug zemlje (Šumadija, zapadna, istočna i južna Srbija), gde se prošle godine venčalo 15.769 parova, dok se 4.039 razvelo.

- Uzrok ovakve situacije je konformizam i nespremnost mladih da uđu u brak pre svega zbog prezaštićenosti od strane roditelja. Zato decu treba puštati da se osamostaljuju jer su posle fakulteta već psihički, socijalno i biološki spremne osobe za život. Ništa ne treba na silu, ali treba ukazati na posledice da to što sve kasnije ulazimo u brak, dovodi do toga da će ti parovi imati sve manje dece, a nama je trenutno potrebno barem po troje dece po paru kako ne bismo nestali kao narod - ističe Panaotović.

Jelena J., čitateljka Kurira, rekla je za naš list da se kaje jer je sa 34 godine rodila prvo dete, a drugo dobila u 38:

Marija Milenković

Za brak treba biti psihički zreo

Psihoterapeut Marija Milenković kaže za Kurir da ovi podaci oslikavaju promene koje su prisutne u našem društvu, naročito posle krize izazvane koronom:

- Muškarci i žene danas sve kasnije stupaju u brak jer su evolucija i medicina učinile svoje, bez obzira na to što biologija kaže da oko 25 godine treba rađati. Savremeno društvo i nauka doveli su do toga da je reproduktivni vek duži i zbog toga žene kasnije rađaju jer znaju da imaju mogućnost rada na sebi u fizičkom, mentalnom smislu, ali i imaju mogućnost podmlađivanja.

Dodaje i da u društvu još uvek možemo osetiti uticaj tradicije da što pre treba stupiti u zajednicu:

- Mislim da predrasudama stvaramo dvostruku štetu stanovništvu jer imperativom utičemo na društvene funkcije. Svaki pojedinac treba da odluči svojom voljom kada će stupiti u brak, kada se oseća zrelo za taj korak. Ta zrelost, vaspitanje, obrazovanje kasnije utiču i na odgoj dece jer je roditeljstvo poseban zadatak i složeni pojam za koji ljudi treba da budu psihički zreli.

- Nakon ovog iskustva mogu da kažem da sam ubeđena, gledajući ljude iz okoline koji su ranije dobili decu, da im je mnogo lakše jer ja u ovim godinama bukvalno nemam živaca da ugodim deci u svemu jer me živcira cika. Fizički mi je sve teže da radim posao, kuća, porodica, deca, nema se vremena jer sam sporija, a da ne govorim o tome da s godinama krenu i hronične tegobe.

Zanimljivosti o brakovima i razvodima u Srbiji

• Prošle godine u Srbiji je sklopljen 32.821 brak
• U našoj zemlji najzastupljeniji su etički homogeni brakovi između supružnika iste nacionalnosti, i to 28.692
• Najveći broj supružnika - 22.532 ili 68,7 odsto - istog je stepena obrazovanja
• U 74,7 odsto zaključenih brakova oba supružnika su ekonomski aktivna
• Prošle godine razvedeno je ukupno 9.813 brakova
• Muževi pri razvodu imaju u proseku 45,1 godinu, a žene 41,5 godina
• Razvedeni brakovi u proseku su trajali 13,8 godina
• Najveći broj razvedenih brakova - 5.151 iliti 52,5 odsto - činili su brakovi s decom, a u više od polovine tih brakova bilo je jedno dete
• Izdržavana deca su nakon razvoda najčešće dodeljivana majci, a takav slučaj je u 3.495 razvedenih brakova ili 67,9 odsto

Ne mogu a da ne kažem da sam imala 40 godina kad sam mlađe dete odvajala od "pampersa".

DANAS JE PETROVDAN! KURIR POKLANJA IKONU SVETIH APOSTOLA PETRA I PAVLA: U zlatotisku i sa molitvom na poleđini

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Petrovdan, praznik posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu. Tim povodom Kurir svim čitaocima poklanja IKONU SVETIH APOSTOLA PETRA I PAVLA u zlatotisku s molitvom.

Običaji širom Srbije

Na Petrovdan su česti sabori, a običaj je da se pale lile, velike vatre koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze. Deca pripreme savijenu brezovu koru u koju naguraju slamu, zapale je i obilaze torove i kolibe. Paljenje vatre i lila simbolizuje vreme kada su carevi progonili i mučili hrišćane, vezujući ih za drvene stubove, natapajući ih smolom i paleći ih.

Nekada je narod rano ujutro na ovaj dan stoku prskao vodom da bi bila zdrava, a čobani su pleli vence i stavljali ih stoci na rogove.

Na Petrovdan se ništa ne radi u polju, naročito se ne uprežu konji u kola.

Opšti je običaj kod Srba u Vojvodini da se do Petrovdana nisu smele seći jabuke nožem, niti se smelo jabukama loptati ili pak udarati jabuku jednu o drugu, jer se verovalo da će, ako se to čini, padati krupan grad i uništiti useve.

U nekim selima južnog Banata na Petrovdan ujutru raznose jabuke prvim susedima za dušu umrlih, a ponegde se jabuke odnose u crkvu na osveštenje.

Opšti je običaj da se za Petrovdan mese kolači sa jabukama koje se zovu petrovače.

Kurir.rs/ Aleksandra Kocić