Gost Svetislava Basare u emisiji Crveni karton na Kurir TV bio je književnik, profesor Jovan Komšić.
Autora i voditelja emisije zanimalo je kako to da Srbija i Srbi svakih 40 godina doživljavaju neki nacionalni preporod.
- Na prvi pogled to su začuđujući prekidi, ali to je sudbina zakasnelih nacija. Srbi u jezičkom i kulturnom smislu imaju vertikalu, a ovde je reč o mladim nacijama srednje i jugoistočne Evrope koje pokušavaju da ubrzaju tokove istorije. Komunisti su to nazivali diktaturom proleterijata, kao vidom održanja istorije. U centru realnog socijalizma, u vreme Hruščova je cilj bio stići Ameriku do 1984. godine. Tako je i danas sa našim nacionalističkim političkim garniturama koje na jednoj drugoj ideološkoj platformi pokušavaju da radikalnim inženjerngom utvrde nultu tačku, početak istorije koji vezuju za početak sopstvene vlasti. I to je, na žalost, sudbina nacija na ovim prostorima - rekao je Komšić.
U vreme SFRJ gledali su vas čudno ako potencirate da je nešto srpsko, a onda se za par meseci pojavio najprimitivniji nacionalizam.
- Nacionalizmi su pojava 19. veka i oni su bili ideologija stvaranja nacionalnih država. Kompetentni teorečitari govore da naionalizmi stvaraju države i naciju. Dobrica Ćosić pominje u svojim zapisima "Ko je mogao odustati kad je reč o Srbija od ideje objedinjavanja srpskih etničkih territorija". On i njegov savetnik Sveta Stojanović pominjali su etničke većine i teritorije na prostorima bivše Jugoslavije. Ćosić, suočivši se s poražavajućim efektima i sunovratom te ideje u deceniji koja je bila poslednja 20. veka, kaže "Ko je mogao odustati od Kavurove ili Bizmarkove ideje objedinjavanja". Izgleda da nije pročitao značajne spise Benžamena Konstana, koji je zapisao da neki projekti koji mogu nastati u saglasnosti sa duhom epohe, u drugoj epohi naprosto se pokazuju krajnje neprilagođenim i neprimerenim - objašnjava Komšić i nastavlja:
- Na drugom mestu pominje da je naročto porazna situacija kad ljudi koji upravljaju našim životima donose tako katastrofalne odluke. Projekat državnog objedinjavanja vek kasnije se pokazuje krajnje problematičnim koji ne samo da je rodio neželjene posledice, već se postavlja pitanje da je reč o željenim, a neostvarenim posledicama.
Svetislava Basaru zanimalo je da li je njegov sagovornig pročitao dnevnike Milovana Đilasa.
- Jesam. Sa velikim zadovoljstvom. Citirao sam neka mesta iz tog dnevnika i u svojoj knjizi. On registruje jedan detalj kad razgovara s Matijom Bećkovićem i Dobricom Ćosićem. Bećkoviću ne smeta Miloševićeva autoritarnost nego je važno da obavi posao i politički i vojno objedini srpske teritorije. Ćosić je neodređen, savetuje da je većina dosadašnjih nacionalnih intelektualaca padala na ispitu nacionalizma i demokratije. Ovde se desilo nešto što nazivam usudom lošeg, suludog početka. To je uključivanje nasilja u emancipaciju jedne evropske nacije. Nasilje po svojoj prirodi jeste komponenta svih društvenih protivrečja u kojima se rađa i država. Istorija nastanka države je na početku beše zločin - smatra Komšić.
Istakao je i da se kod nas od početka diletantski budio nacionalizam u pirokim masama.
- Ali postoje latinske mudrosti koje govore o identitetu početka i principa. Valtazar Bogišić je preveo Kantonovu sentencu izrekom "Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi". Uključivanje nasilja u komunikaciju s drugim nacijama i brisanje granica sa očekivanjem da se iz te faze nasilja može roditi stanje kulture, tolerancije, demokratije je krajnje diletantska pretpostavka. Maks Veber je u predavanju svojim studentima 1917. suočivši se s posledicama projekcije Nemačke, kazao da je nemački nacionalni interes definisan od strane diletanata. Na žalost, moramo kazati da ono na šta je u razgovorima s nacionalnom inteligencijom upozoravao Milovan Đilas, ipak bila jedna nedomišljena, krajnje neodgovorna, diletantska verzija nacionalnog preporoda, koja je rodila autokratiju i društvene izvore autokratskih tendencija. Tukidid je rekao da rat ne valja i zbog togaa što više pokvarenih ljudi stvori nego što ih uništi. Koliko je takvih ljudi u susednim državama, i kod nas, proizveo? Jesmo li se oslobodili utivaja tih ratnoprofiterskih individua - zaključio je Komšić.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
