SUPERĆELIJSKE OLUJE SU ZASTRAŠUJUĆE, POSLEDICE UŽASNE: Za sobom ostavljaju pustoš, a stručnjaci tvrde da je ovo TEK POČETAK

Za samo dve sedmice Srbiju i region zahvatilo je više superćelijskih oluja koje su za sobom ostavile pustoš, napravile su ogromnu materijalnu štetu, usmrtile i ugrozile više ljudi, a što je najgore, tvrde stručnjaci, ovo je tek početak i toga će ubuduće biti sve više.

Šta nam se ovo dešava i da li će biti sve gore?

Hoće.

Ako vam je vruće danas, znajte da će vam tek biti. A našoj deci će tek da bude.

Koliko je situacija dramatična, osim onog što upravo doživljavamo, pokazuje nam i izjava naučnika Nase koji je upozorio je da će ovo leto „biti najhladnije" do kraja života ljudi, jer toplotni talasi nastavljaju da razaraju Evropu i SAD, a poplave, monsuni i tifoni – Aziju.

"Većina ljudi još ne zna u kakvoj se opasnosti nalazi", napisao je Piter Kalmus na Tviteru.

Kalmus je pozvao da se upotreba fosilnih goriva okonča što je pre moguće, pre nego što je u narednom tvitu objasnio da će „uvek postojati regionalne i međugodišnje varijacije, ali da u prosečnom smislu, toplotni trendovi znače da će ovo biti najhladnije leto duže vreme“.

Takođe je rekao da je moguće da će naša planeta, ako svet i društvo „pređu u klimatske vanredne situacije", početi da se hladi do kraja veka.

Da smo već zakoračili u surovu sutrašnjicu dokaz je i da je ovo što nam se dešavalo prethodne dve nedelje izazvalo čuđenje i samih meteorologa.

Globalno povećanje temperature

Klimatolog Goran Pejanović, pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), kaže da klimatske promene, odnosno, globalno zagrevanje, koje je očigledno od 70-tih godina prošlog veka uzrokuje povećanje temperature vazduha, ali isto tako i povećanje temperature okeana. Poslednjih oko 100 godina globalna temperatura vazduha se povećala za 1,1 stepen Celzijusa, a temperatura površine svetskog okeana za 0,8 stepeni.

Evo koliko je važan taj jedan stepen

A koliko je taj jedan stepen i te kako važan, najbolje je nedavno objasnio klimatolog dr Vladimir Đurđević, profesor Fizičkog fakulteta - “kada čovek ima telesnu temperaturu od 36 stepeni to je u redu, kada je temperatura 37 to je alarm, a sa temperaturom od 38 stepeni niste dobro”.

- Rast globalne temperature pokreće sistemske promene. Najbolji primer su topljenje glečera i polarnih kapa, tako da danas leda ima manje 40 odsto nego što ga je bilo. To je dovelo do porasta nivoa globalnog okeana, koji je danas 20 centimetara viši nego pre. Zbog zagrevanja planete, ceo sistem prolazi kroz proces transformacije, ali ono što je najnezgodnije po nas koji živimo na njoj jeste to što, kada je planeta toplija za jedan stepen, znači da će ima više ekstremnih klimatskih događaja, koji su intenzivniji i češći. Zato nas muče suše, šumski požari, ekstremne padavine i poplave, koje će tek biti intenzivnije u budućnosti, trpećemo veće štete i definitivno biće nam manje ugodno na planeti – rekao je ranije dr Đurđević”.

A šta nam se to desilo prethodih dana.

- Da bi dolazilo do jakih pražnjenja i jakih konventivnih sistema potrebno je da se ispuni nekoliko uslova. To znači da neke teritorije imaju dovoljno i više vodene pare nego što je uobičajeno, da postoji razlika između temperature u donjim slojevima i temperature u gornjim slojevima vazduha. Dakle, ako hladniji vazduh na visinama od četiri, pet ili šest kilometara prodire na neku teritoriju gde je u prizemlju veoma toplo, kao što je kod nas slučaj ovih dana, doći će do prevrtanja vazdušnih masa, odnosno, hladnija vazdušna masa će se spuštati na dole, a toplija će da se penje u vis. Tim penjanjem u vis doći će prvo do kondenzacije vodene pare, pretvaranje u oblačne kapi, zatim u kišne kapi, na kraju, u ono što nas najviše boli – u grad – objašnjava proces nastajanja super oluja klimatolog Goran Pejanović i dodaje da se na taj način izlučuje povećana količina padavina, a isto tako proces je buran i prati ga ne samo spuštanje vazduha i podizanje vazduha u tom sistemu od prizemlja do 10 kilometara u visine, nego i jaki horizontalni bočni vetrovi, koje su, videli smo, naneli mnogo štete ovih dana.

Sve duži periodi bez padavina

Pejanović poručuje da klimatske promene utiču na to da dolazi do povećanja temperature i da u našim krajevima, koji pripadaju srednjim geografskim širinama, osećamo i primećujemo, iz dana u dan da suptropska, suvlja klimatska zona se premešta prema severu, što znači da polako dostiže i u naše krajeve, utiče da imamo duže periode bez padavina, ali i znatno, znatno toplije vreme.

- Kada su takve letnje godine i gde ovaj proces dominira, onda nam se pojavljuju i suše. To je druga, možda najteža posledica globalnog zagrevanja nad našim teritorijama. Ako gledamo od 2000. godine do danas, imali smo osam velikih suša, najznačnija je bila suša iz 2012. godine kada su se pojavile boleste i kada su prinosi u poljoprivredi bili znatno ispod proseka. Prošle godine smo imali treće najtoplije leto u Srbiji, pogotovo u Vojvodini, u nekim mestima je bilo i prvo najtoplije, i tamo je podbacio rod kukuruza, šećerne repe, za recimo 30 i više odsto. To su dve posledice, vrlo važne, klimatskih promena. S jedne strane imamo intenzivne burne precese sa konvektivnom energijom u prvom planu, a to su jaki, vrlo jaki vetrovi u prizemlju, dok s druge strane imamo mirno vreme, ali sunčano, veoma toplo i bez dovoljno vodene pare koja nam donosi sušne periode – kaže Goran Pejanović.

On potvrđuje da leti nije neobično da se desi olujna nepogoda, samo je pitanje da li je zbog klimatskih promena ima jači intenzitet. Topliji vazduh može da primi više vodene pare u sebe, a tokom ovakvih situacija se desi izlučivanje velike količine padavina praćeno gromovima, sevanjem, jakim olujnim vetrom i gradom.

"Ta energija je uporediva sa energijama atomskih bombi"

- Vodena para je poput pogonskog goriva za te oluje. Iz godinu u godinu se povećava broj dana sa takvim pojavama. To su jake oluje i konvektivna energija je uporedljiva sa energijama atomskih bombi. Radi se o malo većim prostorima gde je atmosfera uzavrela, a tome doprinosi konverzija vodene pare u vodu, kada se još dodatno vazduh greje ide još više u vis i to se manifestuje oblacima kumulonibusima, koji su vrlo visoki, od kilometar, dva do deset kilometara u visinu. Zbog toga u njima ima, ne samo vodene pare, nego i kišnih kapi, oblačnih kapi i može doći do stvaranja grada. Koji tip nepogoda će da se desi zavisi od meteorološke i vremenske situacije, između ostalog zato i postoji RHMZ da motri, pravi monitoring, i upozorava blagovremeno stanovništvo na moguće ekstremne pojave – kaže Goran Pejanović iz RHMZ.

Najgori scenario globalnog zagrevanja

Naglašava da do 2065. godine, ako se ništa ne preduzme po smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, sa ugljen-dioksidom i metanom, po najgorem scenariju, globalna temperatura bi trebala da poraste za 2 stepena.

- U naše vreme ona je već prevazišla više od jedan stepen, a do kraja veka, ako ništa ne radimo po pitanju smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, temperatura globalna bi dostigla povećanje i od 4 stepena, a sve to prati pojačanje, učestalost, dužinu ekstremnih klimatskih događaja. U to spadaju i toplotni talasi, suše, isto tako i požari, a vidimo iz godine u godinu koliko ima požara, ne samo na Mediteranu, već i u Kanadi, verovatno i u Sibiru. Situacija je zato vrlo ozbiljna što se tiče klimatskih promena – ističe klimatolog Goran Pejanović.

"Klima na steroidima"

Kako je još ranije izjavio klimatolog Vladimir Đurđević, „klima je malo na steroidima, odnosno energičnija je nego što je bila u prošlosti“. Takođe, upozorio je on, možemo očekivati ekstremne padavine, obilnije od dosadašnjih.

- Nije samo da se planeta u proseku zagreva i da onda izaziva neke promene, nego je problem i u tome što je način cirkulacije vazduha preko planete promenjen i to na način koji baš favorizuje ovakvu situaciju – ukazao je Đurđević.

Kako je objasnio ranije, zbog toga što naglo ulazimo iz hladnog perioda u topli, dešava se da pri tom prelasku se pojave neki nepovoljni vremenski uslovi kao što je intenzivan grad ili tornado. Sve to je prouzrokovano time što na jednom malom prostoru imamo velike temperaturne razlike između vazdušne mase koja je vrlo hladna i vazdušne mase koja je jako topla.

(Kurir.rs/Blic)