Palijativna nega pacijentima koji boluju od teških bolesti, pruža priliku da žive što lagodnije, olakšavajući tako simptome koji pacijenta uznemiruju, kao i posledice lečenja koje se mogu javiti.
Predstavlja most između pacijenta i zdravstvenih ustanova. Timski rad je od izuzetnog značaja za adekvatnu i uspešnu palijativnu negu, pa je uz medicinsko osoblje veoma važna i psihološka podrška.
I upravo sa psihologom koji će nam više o ovoj nezi reći, razgovarao je sa psihologom Milenom Mutavdžić dopsinik Kurira, Emir Ličina koji se javlja iz Novog Pazara.
- Svi smo imali prilike da smo bili suočeni sa teškim bolestima ili sa gubitkom neke voljene osobe. Zavisi od toga kolika je osoba stara i od kulturološkuh ili religijskih faktora. U palijativnoj nezi postoji podrška kako za osobu koja je bolesna tako i za njenu porodicu koja im je potrebna. Postoji faze tugovanja koje su normalne - rekla je Mutavdžić i objasnila svaku fazu ponaosob:
- Prva je faza negiranje, kada nam neko saopšti da bolujemo od teške bolesti ili da gubimo ili da smo izgubili nekog člana porodice. Tada organizam stišava sve naše jake i bolne emocije na neko vreme kako bi spremio naš organizam da se sa njima izbori. Ne verijumo da se to nama dešava.
- Zatim slede bes i agresija kada te emocije izaze na površinu. U osnovi toga je bol, ali se ispoljava u vidu besa i agresije ili prema drugim osobama ili prema osobi koja je bolesna ili koja je preminula. Zatm slede pregovaranje kad se pitamo da li je trebalo nešto drugačije da uradimo, pa depresivnost i na kraju prihvatanje.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
