Zbog Sarajevskog atentata, 23. jula 1914. Austrougarska je uputila ultimatum Srbiji. 48 sati kasnije, odgovorom Vlade u Beogradu Beč nije bio zadovoljan, te 28. jula objavljuje rat Srbiji.
Za Mladobosance, poseta nadvojvode Ferdinanda Sarajevu na Vidovdan bila je provokacija. Ono što nije pošlo za rukom Nedeljku Čabrinoviću, uspelo je Gavrilu Principu. Ferdinand je pao s namerom, njegova supruga Sofija greškom, jer je gađan general Poćorek. Istorijska distanca učinila je da sećanje na posledice opisanog događaja, ipak, izblede.
"Bolni događaj", kako je atentat nazvan u ultimatumu, bečka vlada nije mogla da preboli. Srbiji je ispostavljeno 10 tačaka, među kojima i zahtev da se zabrani propaganda protiv Beča, rasformira organizacija Narodna odbrana i spreči krijumčarenje oružja u Austrougarsku. Pitanje istrage Beogradu je bilo naročito sporno. - Srbija je bila spremna da izvrši ustupke Austrougarskoj u svemu osim da dozvoli austrougarskim organima da dođu na teritoriju Srbije. Srbija je pritom pokazala fleksibilnost jer je tražila da Srbija i Austrougarska izađu pred Haški sud koji je osnovan 1905. godine i koji je osnovala i Srbija, a Austrija je to odbila - rekao je Čedomir Antić, istoričar.
Jedina dva imena koja se u ultimatumu izričito pominju su major Voja Tankosić i Milan Ciganović. Beč zahteva hapšenje bez odlaganja.
- Zato što su oni bili povezani, a to je danas nesumnjivo, sa prelaskom atentatora u Bosnu i Hercegovinu. Međutim, sve je to moglo biti rešeno na različite načine, na primer, Britanija je predlagala nešto što Srbiji nije bilo prihvatljivo, a to je da Austrougarska kao zalog rešavanja problema zauzme Beograd - rekao je Antić.
Odgovor Beograda na celokupni ultimatum tadašnji ministar, a kasnije i britanski premijer Lojd Džorž ocenio je kao najbolji diplomatski odgovor koji je video. Ipak, takav odgovor Beč je odbacio, pa se ušlo u četvorogodišnji rat koji će na kraju Austrougarsku odbaciti daleko od Drine i dovesti do nestanka nekada moćne Žuto-crne monarhije.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
