Prevaranti širom Srbije vrebaju lakoverne građane, a poslednjih godina sve više koriste sofisticirane šeme kako bi došli do nečijih ličnih podataka, novca i identiteta. Čak 288 „opljačkanih” građana - korisnika pojedinih globalnih platnih aplikacija dobilo je ovih dana obeštećenje u iznosu od 17.205.831 dinara od Narodne banke Srbije.
Korisnicima platnih kartica koje su zloupotrebljene mahom u periodu od januara do juna ove godine prosečno je vraćen iznos od 59.742 dinara.
Sve ovo epilog je posebnog oblika prevare na koji je krajem juna ove godine upouoravala Narodna banka Srbije, a koji uključuje dobijanje SMS poruke sa nepoznatog broja telefona, u kojoj se pozivaju da preko tog linka pristupe internet stranci trgovca i da izvrše plaćanje ili ažuriraju podatke.
Korisnici su onda, mislivši da su zaista na zvaničnom sajtu proverenog trgovca, unosili podatke sa kartice, uključujući i jednokratnu lozinku za plaćanje. Za to vreme, prevaranti bi izvršili po nekoliko transakcija pre nego što su korisnici blokirali karticu, piše novosadski Dnevnik.
NBS je bila zloupotrebljena i novembra prošle godine kada se pojavila internet prevara na lažnoj Fejsbuk stranici NBS, koja je bila kreirana po uzoru na zvaničnu stranicu Narodne banke Srbije. Na fišing stranici se građanima nudila lažna mogućnost da dupliraju iznos na Dina kartici, ukoliko dostave tražene podatke, uključujući broj kartice, datum važenja kartice i CVV- trocifren broj na poleđini kartice.
Registar „NE ZOVI” štitiće građane
Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača kaže da su kod nas internet prevare postale uobičajene, ali kao dobru stvar izdvaja izmene Zakona o zaštiti potrošača.
- Novi Zakon uvodi tzv. Registar “NE ZOVI” čiji je cilj da spreči nasrtljive trgovce da pozivaju potrošače i nude im svoju robu ili usluge. Ovaj registar vodiće se pri RATEL-u i sadržaće brojeve telefona potrošača koji ne žele da ih trgovci zovu i nude robu ili usluge. Građani će moći da se izjasne da li žele da budu pozivani i da im se šalju SMS poruke.Trgovci, dakle, neće smeti da pozivaju niti upućuju poruke telefonom onim potrošačima čiji se brojevi nalaze u ovom registru – pojašnjava naša sagovornica.
Ona navodi da ukoliko se desi da korisniku platne kartice neko potroši novac sa računa, prvo korak je da se obrati svojoj banci gde ima otvoren račun i to putem prigovora.
Ukoliko prigovor bude negativno rešen, onda se korisnik obraća Narodnoj banci Srbije. U nedavnom slučaju prevare, NBS je izvršila nadzor i zauzela stav da korisnici nisus a dužnom pažnjom pristupili zahtevu te platfome kojaje zahteva podatke o platnoj akrtici, ali da, sa druge strane, oni ni nemaju dovoljno znanje i veštine za to. Zato je Banka ta koja mora da preduzme odgovarajuće mere zaštite i upozori svoje korisnike – navodi Perinčićeva.
Nigerijska prevara
Vrsta internet prevare u kojoj se radi o krađi internet podataka drugačije se naživa fišing. Prevaranti falsifikuju veb stranicu neke kompanije ili njen profil na društvenim mrežama i preko njih pokušavaju da dođu do nekih ličnih i finansijskih podataka korisnika. Najčešće su to računi, brojevi kreditnih kartica, lični podaci i sve ono što bi nanelo štetu pojedincu ili organizaciji. Proteklih godina „popularna” je bila tzv. „nigerijska” prevara. Šema ove prevare podrazumeva da vam stiže mejl iz inostranstva, koji je inače poslat na još hiljade adresa ne bi li se pronašla žrtva. Obično „piše” neka osoba koja se javlja u svojstvu advokata dalekih rođaka iz inostranstva, ili osoba koje dele isto prezime kao i vi, žele da podele ogromne svote ako im prethodno pošaljete svoje lične podatke.
Tuđe stanove nude kao svoje
Kod nas su se od nedavno pojavili i lažni stanodavci koji koristeći fotografije tuđih stanova kao svoje, od akovernih građana unapred traže novac za kiriju i depozit.
Dolaskom Rusa i Ukrajinaca, potražnja za stanovima je velika, pa su, prateći zakon ponude i potražne i kirije značajno porasle. To koriste lažni stanodavci koji često u nameri da „navuku” građane, nude stanove na atraktivnim lokacijama po nižim cenama. Prošle godine jedna devojka je upozoravala na prevaranta koji je uzimao fotografije stanova sa rumunskog sajta i oglašavao dvosoban stan na Paliluli za 270 evra, dok je za nepostojeću garsonjeru na Vračaru tražio 240 evra.
Epidemija internet prevara
Kupovina robe na internet platformama izlaže građane neprestanom riziku od prevara, koje su postale svakodnevica. Zato je poseban opreza neophodn prilikom onlajn plaćanja.
Još jedna u nizu internet prevara početkom godine bila je i zloupotreba logotipa i imena preduzeća Pošte Srbije. Putem lažnih SMS i whatsapp poruka građanima se tada sugerisalo da treba da obave određenu uplatu u cilju podizanja izvesne pošiljke. Ove poruke zapravo su sadržale link ka stranici koja nije u vlasništu JP Pošte, a na njoj se od korisnika, nakon što klikne, traži da uplati novac putem platnih kartica. Ovim povodom reagovala je Pošta koja u svom saopštenju navela da je detektovala ovaj pokušaju zlouptrebe i skrenula pažnju građanima da nikada na takav način nije komunicirala sa svojim korisnicima.
Kako se zaštititi
- Uvek proverite reputaciju prodavca ili kompanije.
- Budite skeptični prema ponudama koje zvuče previše dobro da bi bile istinite.
- Nikada ne delite lične podatke ili finansijske informacije putem telefona ili e-pošte s nepoznatim osobama.
- Koristite sigurne načine plaćanja i ne šaljite novac unapred.
- Redovno se obaveštavajte o najnovijim prevarama i taktikama koje koriste lažni trgovci.
Kurir.rs/Dnevnik
NE PROPUSTITE
