Polovinom avgusta sa hrvatske granice vraćena je pošiljka breskvi iz Srbije. Razlog - visok nivo pesticida hlor pirifos u plodovima, a na sajtu Evropske komisije stajalo je da je tovar potencijalno rizičan.
Nije prošlo mnogo i već 1. septembra zbog veće količine istog pesticida vraćen je i tovar srpskog ponosa - šljive. A da problem nije samo u voću govori i vest od pre samo nekoliko dana.
U krastavcu iz Srbije namenjenom za tržište Slovenije pronađena je veća količina fungicida metalaksila nego što je to propisima Evropske unije dozvoljeno. Naloženo je da se tovar uništi.
Podsetimo, od početka godine nismo mogli da izvezemo ni biljni liker, jabuke, kikiriki, čips. Takođe, vraćene su čak i papirne slamčice. Pitanje je da li i na koji način ovi slučajevi mogu da ugroze srpski izvoz, ali se otvara još jedno, mnogo bitnije pitanje, barem za nas koji ovde živimo, da li je Srbija i dalje zemlja kvalitetne i pre svega zdrave hrane ili nama ostaje sve što nije dovoljno dobro za Evropu.
O ovim temama za Puls Srbije govorili su ekonomista Aleksandar Stevanović i profesorka fizičke hemije Svetlana Stanišić.
- Ako se to bude ponavljalo, stvoriće se imidž zemlje koja ne može da zadovolji standarde klubova zemlaja čiji član želi da postane. Druga dimenzija problema me čini nervoznim, jer u Srbiji nema takvih kontrola poput onih u EU, i šta mi onda zaista jedemo. Vremena su se promenila, ljudi žele zdraviju hranu, da žive duže i manje posećuju lekara. Eto jedne divne teme za razmišljanje koliko toga dobrog možemo da dobijemo ako postanemo članica EU - kaže Stevanović.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
