Poslednjih mesec dana građane Srbije su uznemirila dva slučaja pokušaja samoubistva u Zemunu i Jagodini zbog javnih izvršitelja koji su došli da izmire dugove. Stan od 66 kvadrata u Jagodini na licitaciji su prodali za 6.000 evra pa je vlasnik krajem avgusta pretio da će skočiti sa terase stana u kome se zaključao zbog presude po kojoj je izgubio dom.
S druge strane u Zemunu sredinom septembra uhapšena je žena zbog postojanja osnova sumnje da je izvršila krivično delo sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje. Ona je pretila da će sve razneti plinskom bocom ispred javnih izvršitelja i predstavnika Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove Gradske uprave Grada Beograda koji su došli da postupe po prethodno donetoj odluci suda.
Ako izvršitelji rade po sili zakona, kako se dešava da građani koji su priterani uza zid odluče da čak rizikuju i svoj život? Na ovo pitanje ali i o tome da li je možda zakon o izvršenju koji u ovakvu situaciju dovodi građane manjkav odgovarali su u emisiji Puls Srbije Petar Učajev, advokat i Ivan Zlatić iz Združene akcije Krov nad glavom.
- Ljudi verovatno vide da nema izlaska iz svega toga. Verovatno su se naplaćali raznih taksi i onda su očajni jer em ostaju bez krova nad glavom, em bez novca. Onda su prinuđeni da to učine. Naš zakon o izvršenju i obezbeđenju je predvideo taj poslednji stadijum u izvršenju i on je toliko strog da ne podrazumeva ni vraćanje u pređašnje stanje ni izuzeće izvršitelja. Dovedeni ste pred svršen čin. Razumem zašto ljudi čine to što čine - rekao je Učajev.
Zlatić je naveo razloge zbog čega smatra da je zakon o izvršenju neustavan:
- Ima više razloga zašto je zakon o izvršenju neustavan. Jedan od osnovnih jeste što on nije usklađen sa evropskom konvencijom o ljudskim pravima koja izričito štiti pravo na dom. Mi se zalažemo da nepokretnost koja ima funkciju doma ne može biti predmet izvršnog postupka što je u skladu sa tom koncvencijom, sa našim ustavom kao i sanašom pravnom tradicijom. Naša zemlja od 1834 godine ima neki obim nužnog minimuma ispod kojeg se ne naplaćuju dugovi. To su do početka 19. veka bili kuća, okućnica, dve krave i vo, a kasnije je to razvijano sa razvojem kapitalističkih odnosa - rekao je Zlatić i dodao:
- 100.000 ludi su za vreme stečajeva preduzeđa 2000 - tih godina ostali bez posla. Dođe stečajni upravik i laže ljudima, evo vam 10 odsto od vaših potraživanja. Od ove imovine ima ovoliko od i više, ljudi moji, nema. Radnicima se tada nije isplaćivao dug koji im pripada već deo duga, jer novca jednstavno nije bilo. Ako vam sada dođe ista ta država i kaže: Za tebe sad nema nema. Ti moraš da ideš na ulicu, da li je to dopustivo? Pri tom, a to je moguće videti na velikom broju slučajeva uglavnom se radi o istim ljudima. Oni koji su bili poverioci u stečajnim preduzećima sada su dužnici.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
