U Izraelu sam 32 godine, služio sam ovde i vojsku, bio sam u borbenim jedinicama, bio sam i u Libanu. Ovo što se desilo prošlog vikenda nisam ni u najgorim snovima mogao da zamislim da ću doživeti, reči su rođenog Šapčanina Predraga Avramovića (49), koji živi u Hod Hašaronu.
Avramović, koji je inače sportski trener, svedoči za Kurir da su dani vikenda bili katastrofa, kada su teroristi Hamasa probili ogradu između Gaze i Izraela i pokrenuli smrtonosni napad u kome je više od 1.300 ljudi izgubilo život.
Masovna silovanja
- U subotu i nedelju smo skoro ceo dan bili pod kišom raketa. To jeste strašno i za decu i za nas, ali nekako smo navikli na to. Svaku godinu do dve mi silazimo u skloništa, ali je užasno ovo što je sada bilo u tim selima oko Gaze. Strašno je šta su teroristi učinili. Nedužni civili su stradali, majke, stari, obezglavljena su deca, počinili su masovna silovanja. To je takvo brutalno ubijanje da ne može da se opiše - uznemiren je Predrag.
U subotu su ih probudile sirene za uzbunu, ali ovoga puta nije bilo obaveštenja da će uslediti napad.
- Komšije i mi trčali smo u pidžamama u sklonište. Čuli smo da "Gvozdena kupola" presreće rakete, to su bili takve detonacije da je to nenormalno. Zapravo je to bilo zataškavanje ulaska njihovih terorističkih grupa. Više od 1.000 terorista je ušlo u sela i započelo masakr - govori sagovornik Kurira.
Mnogo mladih stradalo
Idemo kao zombiji
Avramović napominje da je teroristima Hamasa tajming bio perfektan, jer su znali da se sprema muzički festival:
- Oni su bili toliko pripremljeni da smo mi svi u šoku. Čak su im nađene sveske s naredbama i zadacima šta sve treba da rade, svako je dobio svoju svesku i znao je tačno gde da ide i šta treba da radi. U jednoj svesci je čak pisalo da devojke i devojčice moraju da se "uprljaju", to znači silovati pa ubiti. Ovo je nenormalno, svi idemo kao zombiji po ulici. Dosta mladih iz Amerike, Britanije, Francuske i Argentine je oteto, a čak 25 odsto od ukupnog broja prisutnih na festivalu je ubijeno ili kidnapovano!
Bežeći od straha, kod Predraga i njegove supruge, koja je rodom iz Argentine, došle su i majka i svekrva.
- Sada nas je sedmoro u stanu, bolje je da budemo svi zajedno. Imam troje dece, dva sina od 20 i 10 godina i ćerku od 17. Najstariji sin je pripadnik policije. Ukoliko dobije naređenje, moraće da se bori. I ja bih išao vrlo rado da me mobilišu, ali se iskreno nadam da neće jer, ako dođe do toga da i nas u ovim godinama mobilišu, to stvarno znači da situacija nije nimalo dobra - navodi.
Život s Palestincima
Kaže i da poznaje Palestince koji žive u Izraelu, kao i da su živeli u miru.
- Poznajem neke, ima ovde Arapa, oni sebe zovu Palestinci i žive ovde. Imaju izraelski pasoš, prema nama se odnose solidno, imali smo korektan odnos. Pet minuta od nas je veliko arapsko selo, mi tamo kupujemo, oni dolaze ovde, pomažu nam, živimo skoro svi zajedno. To je jedan primer da možemo da živimo zajedno u nekoj harmoniji i to je glavno. Ovde su problem teroristi Hamasa, s njima ne može da se razgovara i kontaktira, Izrael je to pokušavao, ali to je nemoguće. Njihov glavni i jedini cilj je da naprave fundamentalnu muslimansku državu - zaključuje on i dodaje da je pred njim teška odluka s obzirom na to da njegova supruga insistira da odu u Srbiju.
Kurir.rs/ Mina Branković
NE PROPUSTITE
Bonus video:
