Svetski dan hrane planeta dočekuje u ponedeljak 16. oktobra sa više od 800 miliona ljudi koji gladuju. Srbija je po kvalitetu i dostupnosti hrane, na sredini svetske liste.
Hrana koja se kupuje na pijacama i marketima u Srbiji relativno je dobrog kvaliteta i nju kontrolišu tri inspekcije resornog ministartva. U Srbiji se u odnosu na zemlje Evropske unije jede tri puta više hleba, ali manje mesa. Srbija ima dobre ocene po pitanju bezbednosti hrane i dostupnosti stanovništu.
- Mi odgovorno tvrdimo da je hrana koju građani jedu bezbedna, a prilikom uvoza iz inostranih zemalja odmah po prelasku granice radi se kontrola i uzorkovanje, samim tim ta hrana je bezbedna - kaže za RTS Vedrana Ilić, pomoćnica ministarke za poljoprivredu.
Regionalna privredna komora, kroz svoje programe podržava, pre svega, razvoj organske proizvodnje.
- Veća je održivost takve proizvodnje, veća cena, mogućnost izvoza, pogotovo u Zapadnu Evropu koja jeste naše najveće tržište, a ona je, kao što znamo, vrlo zahtevna - kaže Aleksandar Milićević, direktor Regionalne privredne komore Niš.
Tako se u mlekarskoj školi u Pirotu učenici obučavaju za organsku proizvodnju hrane.
- I dalje je to taj tradicionalni način, imamo sa zaštićenim geografskim poreklom pirotski kravlji kačkavalj i on se proizvodi od organskog mleka, organske sirovine - kaže Marija Antanasijević, mlekarska škola iz Pirota.
Ujedinjene nacije kroz program FAO u Srbiji pomažu transformaciju sistema hrane. Cilj je veća proizvodnja, ali i veće očuvanje prirode.
- Da proizvedemo dovoljno da ta hrana bude svima dostupna, da bude zdrava, da ima dovoljno nutrijenata koji svima trebaju, a da opet ostavimo planetu za generacije koje dolaze - kaže Aleksandar Mentov, nacionalni koordinator UN FAO programa.
U potrošačkoj korpi, hrana učestvuje sa više od 35 odsto i zauzima najveći deo. U poljoprivredi radi svaki sedmi zaposleni, a petina izvoza ostvari se u ovoj oblasti.
Kurir.rs/ RTS
NE PROPUSTITE
