Velikim školskim časom kome je prethodio moleban u kragujevačkim Šumaricama obeležena je osamdeset druga godišnjica masovnog streljanja civila u Drugom svetskom ratu. Kraj Spomenika streljanim đacima i profesorima vence su položili najviši državni funkcioneri, predstavnici više stranih ambasada i gradova prijatelja.
- Svake godine na današnji dan tuguje cela Srbija i mi smo kroz svoju istoriju na najteži mogući način, svojim stradanjima naučili da pravde nema i nema tog prava koje veliki, silni i moćni nisu u stanju da pokaze u koliko misle da to nešto čini njihovim interesima. Danas znamo da onoliko koliko je Srbija snažna, koliko je u stanju da se bori za sebe i za svoje toliko će narodu da bude dobro. Niko ništa neće da nam pokloni, za svoju budućnost moraćemo uvek da se borimo sami i radićemo baš tako. Srbija će da se bori, da čuva svoju slobodu, nezavisnost, da gradi svoj mir i u tom miru da obezbedi napredak za mnoge generacije i da ne dozvoli nikad da nam se ponovo dogode teška stradanja kakva smo imali, poručio je Vladimir Orlić, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije.
Tradicionalnoj manifestaciji prisustvovala je i predsednica vlade Ana Brnabić. Ove godine dramski je prikazana poema Darka Cvijetića pod nazivom „Šum Šumarice“, u režiji Marka Misirače. Delo je zamišljeno kroz monologe učesnika tragedije, kako streljanih tako i majki, porodica, ali i govor majora Paul Kenig, nemačkog oficira koji je komandovao streljanjem civila.
- Hteo sam da to bude autentičan glas kroz monološku formu i da to bude možda jači glas ljudi koji su ubijeni, a govor majora Keniga je svojevrsni kontapunkt celoj priči i na odreženi način oživljavanje njega i njegove prisutnosti ovde je takođe vrlo stravično. Kada stavite pored bele boje crnu, ta bela se dodatno ističe, objasnio je za Kurir pesnik Darko Cvijetić.
Veliki školski čas sa izvođenjem namenski pisane poeme, danas je izveden pedeset drugi put, a sama komemorativna manifestacija datira iz 1964. godine. Takođe, obeležava se i šest decenija od otkrivanja Spomenika streljanim đacima i profesorima i sedamdeset godina od osnivanja Spomen-parka „Kragujevački oktobar“ koji neguje sećanje na oko 3.000 nedužnih civila streljanih 19.,20. i 21. oktobra 1941, godine među kojima i skoro 300 dečaka i nedoraslih mladića, mahom gimnazijalaca.
- Kragujevačka tragedija je opominjuća ne samo za pripadnike našeg naroda, već i za čitav svet. Ova žrtva našeg naroda jeste univerzalna žrtva ljudskog bića i važno je da pamtimo, a da bismo pamtili važno je da znamo šta se desilo i važno je da kao narod koji je preživeo genocid u Drugom svetskom ratu svedočimo o strahotama stradanja u tom ratu. Vreme u kojem živimo pokazuje da se istorija ne ponavlja, ali da se ponavljaju ljudske prirode i to vidimo na istoku Evrope, na Bliskom istoku, ali i na području naše južne pokrajne, Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida.
Na Velikom školskom času učestvovalo je 14 profesionalnih glumaca i desetoro dece iz nekoliko dramskih studija, a 21. oktobar Srbija obeležava i kao Dan sećanja na žrtve Drugog svetskog rata.
Kurir.rs/Dejan Đusić
NE PROPUSTITE
