Kada vas je poslednji put oduševio neko na ulici od slučajnih prolaznika, baš onda kada ste se tome najmanje nadali i nakon toga ostali bez teksta? U četvrtak se baš to desilo jednoj gospođi iz Paraćina - zanemela je od šoka, a tim povodom se i zapitala koliko čoveku malo treba da bude srećan i oseća se ispunjeno.
Prekjuče je bio Sveti Toma, veliki praznik, a tada se u Paraćinu tradicionalno održava vašar. Svi ljudi nagrnuli su upravo tamo, pa i ova gospođa koja nije ni slutila da će joj jedna mlada devojka ulepšati dan.
- Prekjuče u neko vreme krenuh do grada. Sveti Toma, masa njih izašla na vašar, da vide, da kupe, da budu na vašaru- valjda tako treba tog dana. Prolazim ispred prodavnice koju drži moja omiljena komšinica, devojka koja mi je posebno draga. Gledam je, lepa je, i kažem da joj je bluza, tunika ili već kako da nazovem mnogo lepa - počinje ova gospođa svoju ispovest na Fejsbuku.
Kaže za sebe da retko ostaje bez teksta, ali baš u tom trenutku nije mogla da izgovori nijednu reč.
- Tog momenta, ona je skida sa sebe usred grada, na ulici i kaže: "Evo, ako ti se sviđa, nosi je, poklanjam ti je!", tog momenta sam ostala bez reči. Ne mogu da se setim da li sam se zahvalila, jer bih ja isto tako nešto uradila, do kuće neću da se smrznem. Mislim da sam joj rekla: "Obuci nešto da ti ne bude hladno, ako si sa sebe skinula tuniku", na šta se ona nasmejala i rekla: " Ma nema veze". Tako bih i ja nekom učinila zadovoljstvo. - Nastavlja ona da prepričava ovaj događaj, a potom i opisuje svoje emocije koje su je preplavile u tom trenutku.
- Ta devojka je meni juče ulepšala dan i dala mnogo više nego što je bio njen poklon! Hvala ti, draga. Živa i zdrava mi bila. Grlim te! -Uputila je gospođa ove lepe reči lepoj devojci čiji gest sigurno nikada neće zaboraviti.
Ono što posebno pogađa jeste kraj ovog pisma u kojem ova emotivna gospođa u nekoliko rečenica objašnjava suštinu problema današnjice i ovog brzog života, a njene reči teraju nas da se zapitamo "da li mi zaista nemamo vremena ili smo se prosto otuđili"?
- Ponekad nam fali i nedostaje pažnja, zagrljaj, osmeh ili lepa reč, pitanje:" Kako si ?" I da taj neko ko pita sačeka odgovor ... ali svi oni negde žure i ne sačekaju odgovor. Pitaju, jer valjda tako treba! U prolazu. Mada ja uvek zastanem, sačekam da mi taj neko kaže kako je, saslušam ga, pa valjda tu osobu i sebe mogu da "častim sa nekoliko minuta priče". Ako ništa trugo mogu da joj poklonim nekoliko trenutaka svog vremena., jer pitanje je da li ćemo se opet videti ili ne. Godine dolaze i nikad se ne zna ko će od nas sutra da se probudi živ i zdrav. A ja vam svima želim da se budite sa osmehom i živi, jer život je samo jedan! - Reči su ove gospođe koje teraju na razmišljanje.
Kurir.rs/Telegraf
NE PROPUSTITE
