Uspeh je pro­ži­ve­ti kva­li­te­tan i dug ži­vot u skla­du s fa­za­ma kroz ko­je čo­vek prola­zi od svog ro­đe­nja pa do smrti

Ka­ko sta­re­nje uti­če na men­tal­no zdra­vlje sta­ri­jih oso­ba i ko­ji su na­j­če­šći iza­zo­vi s ko­ji­ma se suo­ča­va­ju?

- Sre­ćan je čo­vek ko­ji do­če­ka sta­rost. Da­na­šnje dru­štvo, okre­nu­to pre­ma ma­te­ri­ja­li­sti­č­kom ko­n­ce­p­tu, za­bo­ra­vlja da je kva­li­tet ži­vo­ta po­ve­zan sa su­bje­k­ti­v­nim ose­ća­jem bla­gos­ta­nja, a ne sa so­ci­jal­no-dru­štve­no-ma­te­ri­jal­nim po­ka­za­te­lji­ma uspe­ha. Uspeh je pro­ži­ve­ti kva­li­te­tan i dug ži­vot u skla­du s fa­za­ma kroz ko­je čo­vek pro­la­zi od svog ro­đe­nja pa do smr­ti - ka­že na po­če­t­ku in­te­r­vjua za Ku­rir psi­ho­te­ra­peut San­dra Bi­je­lac, spe­ci­ja­li­sta so­ci­jal­ne re­ha­bi­li­ta­ci­je, i do­da­je: - Sta­re­nje do­vo­di do ogra­ni­če­nja odre­đe­nih fi­zi­č­kih i men­tal­nih mo­gu­ć­nos­ti, ali ni­ka­ko se ne bi tre­ba­lo sma­tra­ti si­tua­ci­jom he­n­di­ke­pa, ka­ko se do­ži­vlja­va i ka­ko se tre­ti­ra­ju oso­be tre­će ži­vo­t­ne do­bi. Ve­li­ki broj lju­di i u po­znim go­di­na­ma ima oču­va­ne fi­zi­č­ke i men­tal­ne spo­sob­nos­ti uz odre­đe­na ogra­ni­če­nja, ali to sva­ka­ko ne bi sme­lo da ih sta­vi na ma­r­gi­ne dru­štva. Usa­mlje­nost, ma­r­gi­na­li­za­ci­ja i ogra­ni­čen broj so­ci­jal­nih ak­ti­v­nos­ti i kon­ta­ka­ta če­sto do­vo­di do emo­cio­nal­nih po­te­ško­ća s ko­ji­ma se suo­ča­va ova ka­te­go­ri­ja lju­di.

Šta dru­štvo od njih oče­ku­je?

- Dru­štvo oče­ku­je sa­mo da mu ne bu­du na te­re­tu, ne omo­gu­ća­va­ju­ći im da se fi­zi­č­ki i men­tal­no ak­ti­vi­ra­ju, uz ni­zak stan­da­rd ugro­ža­va kva­li­tet ži­vo­ta lju­di ko­ji na­kon 65. go­di­ne ula­ze u ka­te­go­ri­ju sta­rih, a ko­ji svo­jim ka­pa­ci­te­ti­ma, en­tu­zi­ja­z­mom i du­hom ne mo­ra­ju od­go­va­ra­ti toj ka­te­go­ri­ji. Sve­do­ci smo da lju­di i na­kon odla­ska u pen­zi­ju ima­ju po­tre­bu i že­lju da osta­nu ak­ti­v­ni. Uko­li­ko im se one­mo­gu­ći da kva­li­te­t­no ko­ri­ste svo­je ka­pa­ci­te­te, sva­ka­ko im se mo­že ugro­zi­ti i men­tal­no i fi­zi­č­ko zdra­vlje.

Ka­ko so­ci­jal­na izo­la­ci­ja i usa­mlje­nost mo­gu uti­ca­ti na men­tal­no zdra­vlje sta­ri­jih lju­di i ka­ko se mo­že po­mo­ći u pre­ve­n­ci­ji ovih pro­ble­ma? - Na na­šem pod­ne­blju, gde je si­ro­ma­štvo uče­sta­li­je ne­go u ra­zvi­je­nim ze­mlja­ma sve­ta, mo­gu­ć­nos­ti za ži­vot ispu­njen ku­l­tu­r­nim, dru­štve­nim i po­ro­di­č­nim do­ga­đa­ji­ma mno­go su ma­nje za­stu­plje­ne. Bra­č­ni pa­ro­vi ma­nje su izlo­že­ni izo­la­ci­ji i ak­ti­v­ni­ji su ne­go po­je­di­n­ci. Dru­že­nja su uglav­nom ogra­ni­če­na na sta­re po­ro­di­č­ne pri­ja­te­lje, ko­ji su ta­ko­đe u zre­lim go­di­na­ma, dok su ak­ti­v­nos­ti po­put odla­za­ka na ko­n­ce­r­te, po­zo­ri­šne ili bio­sko­p­ske pred­sta­ve re­du­ko­va­ne do ni­voa da vr­lo če­sto ni­su ni uvr­šte­ne u ak­ti­v­nos­ti u tom pe­rio­du ži­vo­ta. Kod po­ro­di­ca s vi­še de­ce ve­će su mo­gu­ć­nos­ti da ro­di­te­lj ne­će bi­ti pre­pu­šten sam se­bi, ali zbog eko­no­m­skih kri­za po­to­m­ci su če­sto pre­zau­ze­ti ili odla­ze u inos­tran­stvo, ta­ko da su kon­ta­k­ti re­t­ki i če­sto sve­de­ni na uzna­pre­do­va­lu te­h­no­lo­gi­ju, ko­ju sta­ri­ji lju­di od­bi­ja­ju ili ne zna­ju da je ko­ri­ste. To opet ote­ža­va sva­kod­ne­v­ni ži­vot, uz emo­cio­nal­nu pat­nju zbog neu­sa­gla­še­nos­ti mo­gu­ć­nos­ti i po­tre­ba za po­ro­di­č­nim kon­ta­k­ti­ma.

Po­tre­b­ni bo­lja ne­ga i vi­še socijalizacije

Pre­ve­n­ci­ja je za po­če­tak vra­ća­nje tra­di­cio­nal­nim po­ro­di­č­nim vred­nos­ti­ma, uz neo­p­hod­no po­što­va­nje po­ro­di­č­nih i so­ci­jal­nih ulo­ga. Po­bo­lj­ša­nje stan­da­r­da sta­ri­jih lju­di, ade­kvat­ni­ja i bo­lja zdra­v­stve­na ne­ga uz mo­gu­ć­nost bo­lje i dos­tu­p­ni­je so­ci­ja­li­za­ci­je sma­nji­li bi izo­la­ci­ju i usa­mlje­nost, što bi do­ve­lo i do bo­ljeg emo­cio­nal­nog zdra­vlja, a sa­mim tim i do bo­ljeg i kva­li­te­t­ni­jeg ži­vo­ta sta­ri­jih oso­ba.

baner.jpg
Kurir