Tokom prošle godine u Srbiji je otkriveno više od 3.000 komada falsifikovanih novčanica čija dinarska protivvrednost premašuje 20 miliona, objavila je Narodna banka Srbije.
Među otkrivenim falsifikatima po broju prednjače dinari pošto je otkriveno blizu 2.000 komada falsifikovane domaće valute.
Na drugom mestu su evri sa 611 komada, a slede američki dolari čijih falsifikata je otkriveno 411.
Kada je o dinarima reč, najviše su falsifikovani apoeni od 2.000, zatim 1.000 i 500 dinara, kod evra apoeni od 200 i 50 evra, a kod američke valute novčanica od 100 dolara.
Više o falsifikovaju novca u jutarnjem programu Kurir televizije govorili su Miroslav Jeremić, direktor Odeljenja za nacionalne centre za borbu protiv falsifikovanja i za analizu novčanica i kovanog novca u Sektoru za poslove s gotovinom NBS, Predrag Savić, advokat , a preko video poziva uključio se Borislav Brujić, predsednik Udruženja menjača Srbije.
- Verovatnoća da dobijete falsifikat dinarske novčanice je jako mala. U izveštaju Narodne banke za proteklu godinu stoji podatak da je na milion komada dinarskih novčanica koje su ispravne, regularne, opticajne, dođe svega 3,4 komada falsifikovanih novčanica. To međutim i nije neka uteha za onoga ko dobije takvu novčanicu, jer će imati materijalni gubitak - rekao je Jeremić i dodao:
Falsifikatori imaju normalno želju da ne budu otkriveni nakon puštanja u opticaj falsifikovanih novčanica, dakle potrebno je da se izvrši predaja nekom licu koje slabije poznaje karakteristike novčanica ili nema dovoljno vremena da izvrši bilo kakvu proveru. Ponekad se radi o lošim svetlosnim uslovima, na primer diskoteke, noćni klubovi, taksi. Znači, nedostatak vremena, nedostatak pažnje i slabo poznavanje karakteristika originalne novčanice.
Građani se o novčanicama mogu inforisati na sajtu NBS:
- Inače, da kažem ovo je veoma bitno, građani mogu da se informišu na sajtu Narodne banke Srbije u delu novac o zaštitnim elementima dinarskih novčanica gde su prikazane fotografije sa uvećanim zaštitnim elementima, kratki filmovi, opis novčanice od dimenzija preko glavne boje, glavnog motiva. I mi to kao potpuni laici možemo da primetimo.
Pokazao je lažnu i pravu novčanicu i na primeru demonstrirao razlike:
- Evo ja kod sebe imam dve novčanice od 200 evra. Jedna je falsifikovana, druga je originalna. Sad vi vidite i recite da li je taj papir isti. Nije. Jedan je malo i mekši i drugačija je struktura. Kada ja uzmem originalnu novčanicu, čujete ovaj zvuk? A kod ove novčanice neće biti isto. Znači, osim toga možete gledati razne zaštitne elemente. Na primer, ovo je jedan veoma kvalitetan falsifikat.
- On ima vodeni žig, vi ga vidite kad gore okrenemo prema svetlu. Ali optički variabilna boja u ovom oznaku vrednosti Apoen 200, kad je posmatram iz različitih uglova, kod falsifikovane novčanice biće ista boja. Kod originalne novčanice boja će se promeniti. Ako to znate, okrenute malo i Ide od neke maslinove zelene do ljubičaste.
Prema njegovim rečima dovoljno je utvrditi da ne postoji jedan element zaštite na novčanici da bi se sa sigurnošću moglo govoriti o falsifikatu. Tu su i još neki znači prepoznavaja:
- Dovoljno je da utvrdite da jedan element zaštite ne postoji na novčanici. To znači vi imate falsifikate. Nema vodenog znaka, odmah znate da je falsifikat. Ili nedostaje neki zaštitni element, ili se razlikuje od zaštitnog elementa koga vi prepoznajte na originalnoj novčanici. Dakle, kad imate potrebu da proverite novčanicu, najbolji je mehanizam upoređivanje. Imate originalnu dobijenu iz banke, recimo, i imate sumnju da je neka novčanica lažna. Stavite jednu pored druge i onda pređete.
Načini falsifikovanja razlikuju se u odnosu na valute.
- Ovde imate duboku štampu. Pređete jagodicama prstiju. Boja koja je naneta na novčanicu nalazi se iznad površine papira. I vi to osećate. Na falsifikovanim novčanicama toga ili nema, recimo, kod dinarskih novčanica. Sve su glatke. I na prvi pogled vi možete da proverite ovde. Čelo, recimo, Milutina Milankovića na jednoj i na drugoj novčanici. Jasna je razlika. Znači, kod dinarskih novčanica samo po osnovu provere duboke štampe možete odmah utvrditi da li se radi o originalu ili falsifikatu - kaže Jeremić i dodaje:
- Kod stranih falsifikata, na primjer, kod Evra, imitiraju falsifikatori duboku štampu. Kako? Tako što metalom pritisnu taj deo koji treba da bude neravan. I oni izazovu deformaciju papira. Ali, ako malo bolje to posmatrate, nije isto. Uostalom, rekli smo, samo jedan zaštitni element za koji utvrdite da ili ne postoji, ili se razlikuje od onoga koji je na originalu, to je dokaz da novčanica nije prava.
Brujić je uputio apel stanovništvu da menja novac isljučivo na ovlašćenim mestima:
- Pre nego što krenemo da radimo menjačke poslove mi moramo da dobijemo sertifikat od narodne banke i da prođemo obuku. Ti ljudi su fantastični i sve nam objasne do detalja kao što je malopre učinio gospodim Jeremić. Sada su mašine toliko usavršene da iz mašine lakše možemo da prepoznamo falsifikate. Apelujemo na stanovništvo da ne menjaju novac ne nekim mestima gde je zamračeno svetlo nego da dođu ovlašćena mesta i tada nema problema nikakvih.
Savić je naveo kazne koje su predviđene za krivična dela povezana sa lažnim novcem:
- Krivični zakonik propisuje članom 241 više oblika ovog krivičnog dela. To su posedovanje i upotreba, kao i pravljenje lažnog novca. Kažnjivo je čak i neprijavljivanje lažnog novca i to kaznom do tri godine zatvora. Ko pribavlja lažni novac da ga stavlja u opticaj može da se kazni od 1 do 10 godina, a ako iznos prelazi 1.500.000 dinara onda je zaprećena kazna od 5 do 15 godina.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
