Četiri bebe su umrle od velikog kašlja, a još jedna je u veoma teškom stanju i priključena je na respirator u Institutu za majku i dete. Broj obolelih se povećava ne samo kod dece, već i kod odraslih. Ipak, najviše su u opasnosti bebe od dva, tri meseca koje nisu stigle da dobiju vakcinu i kod kojih mogu da se razviju veoma teške kliničke slike velikog kašlja.
Ustanove za javno zdravlje su u više navrata upozorile da je razlog povišenom oboljenjavanju neredovna vakcinacija. Apeli izgleda nisu uticali na one koji izbegavaju imunizaciju.
Dr Tomislav Stevanović, pedijatar, prof. dr Miljko Ristić, kardiohirurg, i dr Saša Milićević, pedijatar, gostovali su u emisiji Usijanje gde su govorili o velikom kašlju.
- Veliki kašalj, nažalost, nije iskorenjen. Često imamo prilike da čujemo da li je moguće da to još postoji. Međutim, postoji. Svake godine se on javljao. E sad, ove godine se javlja u većoj meri. Inače, ima taj neki svoj ritam javljanja na 4 do 6 godina. I upravo je sad taj period kada je on postao intenzivan i to imamo prilike svakodnevno da vidimo. Ono što je karakteristično za ovaj kašalj to je da odmah u početku ne može zapravo niko da bude da li je to u pitanju veliki kašalj, da li je to pertusis ili u pitanju neka obična infekcija. Zato što znamo da je karakterističan taj uporan kašalj, jak, koji je praćen zacenjivanjem. Ali prvih 5, 7 ili 10 dana, mali pacijent odbija da jede, dobija temperaturu, neraspoložen je, slabije spava. Prosto, nije što kažu roditelji svoj. Ali još uvijek nemate klasične simptome tog upornog kašlja koji se javljaju kasnije u toj drugoj fazi da je taj kašalj prosto praćen zacenjivanjem. Dete ne može da dođe do daha, taj kašalj ide u napadima i tokom dana i tokom noći. I nekada je toliko jak da prosto i ovi kapilari u konjunktivama na očima puknu, pa dete ima onako crvene oči. Nekad se desi da pucaju kapilari ovde oko vrata, takozvane petehije, kako mi to obično kažemo - rekao je Milićević i dodao:
- Takođe kapilari zbog tog upornog kašlja popucaju. Pa to onda još dodatno te roditelje plaši. Kad nađe taj akutni napad kašlja, to zaista toliko dramatično deluje da prosto i komšija okolo čuju. Oni su mnogo različiti od svih drugih oblika kašlja, i kod astme, i kod prehlade, kod bilo čega. Nekada su ga nazivali magareći kašalj ili kašalj od 100 dana. Ovaj poslednji naziv je zbog toga što zna da traje dugo, nekada čak duže od tri meseca. E sad, naravno, ne znači da će svaki taj kašalj da traje sto dana. Nekada roditelji misle da zaista traje, pa kažu evo imamo još 53 dana. Ne znači da će zaista trajati bukvalno 100 dana, ali je dugotrajan kašalj. Recimo američke kolege kažu da svaki kašalj koji traje duže od dve nedelje, a praćen je zacenjivanjem je zapravo veliki kašalj.
Ristić se potom osvrnuo na preminule bebe.
- To je za mene kao lekara stvarno delovalo frapantno. Ujutru uključim radio i prva vest je bila četiri bebe preminule. Bez obzira što ne poznate porodice bude vam naravno žao tih malih beba. Svako oboljenje pluća neminovno je vezano i za srčanu funkciju. Znači, to su dva organa i pluća i srce koji ne mogu jedan bez drugog. Srce je taj organ koji putem krvotokom, neću reći obrizgava, ali utiče na protok kroz pluća, preko pluća se udiše vazduh u kojem je bakterije, viruse i tako dalje i preko tih plućnih alveola jedan deo tih bakterija i virusa prelazi u krvotok. Naravno, samom srčanom aparatu je mnogo teže da gura kroz neku površinu, kroz neki rezervoar da ide ta krv iz srca, jer taj rezervoar pluća, on je sigurno značajno smanjen. Zato što su te alveole pune manje ili više tih bakterija ili virusa. Tako da veza srca i pluća je stvarno neraskidiva i najčešće je to, recimo kad srce oboli u nekom terminalnom stadijumu, završava se i smrtonosnim ishodom, zato što na kraju budu i pluća zahvaćena zbog loše cirkulacije - rekao je Ristić i dodao:
- Ovde je sada sigurno da kažem neke nedostatke kiseonika koji je bio izazvan verovatno virusima, a mogu da budu i bakterije, i sigurno ako bi se to prolongiralo i dalje, da bi srčena funkcija tu došla u jedno stajanje koje ne može da nadoknadi taj nedostatak kapaciteta u plućima koji je nastao zato što površina pluća je postala neupotrebljiva jer blokirana je naslagama virusa i bakterija, odnosno učesnicima oboljenja. Tako da, po nekom pravilu koji postoji u našem zakonu, nezavisno od ovog oboljenja, svi pacijenti koji, nažalost, završaju u bolnici, moraju se obdukovati. Mislim da će obdukcija tu dati stvarno konačni razlog šta je bio uzrok smrti. Da li je to zahvaćen i srčani mišić? Da li je tu bio uzrok smrti od srca? Ili je prvenstveno uzrok pluća? Naravno, srce tu strada kao neminovni organ koji ne može da radi bez pluća.
Stevanović je potom dopunio kolegu Milićević navodeći da postoje i drugi simptomi velikog kašlja.
- Simptomi velikog kašlja nisu samo zacenjivanje, imamo u novorođenačkom periodu pogotovo, apneje, gde oni prestaju da dišu i vi ne znate šta je u pitanju. To obavezno mora da ide na respirator i da se stimulišu ta pluća, da dete prodiše. Ne kašlju uopšte. Možda ima temperaturu ili nema, ali to je ono što je najozbiljnije i što nosi decu najčešće u tom novorođenačkom periodu i sigurno dva, tri meseca tamo gde je vakcinacija nije obavezna - rekao je Stevanović i dodao:
- Veliki kašalj, on izaziva i druge simptome. Mi smo u Beogradu, Zrenjaninu i tako dalje, imali jako veliki broj upala srednjeg uha. I poznato je da između ostalih simptoma, uz kašalj i ovo ostalo može da bude i ta upala. Tako da, da kažemo sa te strane kliničke slike su veoma različite, a u ovom novorođenačkom dobu su veoma, veoma opasne. I pitanje je, da li ćemo mi da prepoznamo da je to veliki kašalj ili ne.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
