DIJALIZA JE SUROVA, ŽIVOT NIJE NIMALO LAK, A IMAM TROJE MALE DECE: Nedeljko čeka bubreg, ODMAH POGLEDAJTE OVO ZA SVOJE DOBRO!

Dijaliza je jako surova, život na njoj nije nimalo lak. Mašina obavlja funkciju naših bubrega, izvlači krv iz organizma i vraća je četiri sata. Tri puta nedeljno, po četiri sata, i posle svake te dijalize bukvalno dođem kući i legnem. A oženjen sam, imam troje male dece o kojima treba brinuti.

Želeo bih da promenim život i da im nešto obezbedim. Već dve godine čekam na transplantaciju u Novom Sadu, pošto niko od srodnika ne može da mi bude donor. Još nijednog poziva nije bilo, razmišljam o odlasku u inostranstvo, ispričao je Nedeljko Spasojević (38) na konferenciji povodom današnjeg Svetskog dana bubrega.

Konferenciju je organizovalo Udruženje "Zajedno za novi život", jedinstveno koje okuplja transplantirane pacijente i one koji čekaju na presađivanje organa.

Nedeljko je na hemodijalizi već četvrtu godinu i među je 5.000 pacijenata koji su u životu zahvaljujući mašini koja menja bubreg. Da bi sprečili ili bar na vreme lečili hroničnu bolest bubrega (HBB), koja je neizlečiva i karakteriše je progresivni pad bubrežne funkcije, a koju u Srbiji ima oko 700.000 ljudi, udruženje je sačinilo brošuru kao prvu informaciju o ovom oboljenju, simptomima, ali i prevenciji istog, koju u galeriji objavljujemo.

1 / 12 Foto: Jelena S. Spasić

- Nažalost, pacijenata koji čekaju transplantaciju je sve više, a najviše onih koji sa hroničnim bubrežnim bolestima. Svetski dan bubrega obeležavamo stavljanjem akcenta na prevenciju bolesti bubrega i zato smo sa nefrolozima sa VMA i UKCS napravili brošuru za pacijente koji se susreću sa jednom od hroničnih bolesti bubrega, kao i prvi put sa dijalizom. Ovde mogu da nađu sve prve, najneophodnije informacije koje će ih dovesti do lekara sekundarne ili tercijalne zdravstvene zaštite. Sve zdravstvene ustanove koje žele da dobiju brošuru mogu da nas kontaktiraju, a od sutra će biti i na sajtu udruženja - rekao je Mladen Todić, predsednik Udruženja "Zajedno za novi život" na konferenciji za novinare u Pres centru UNS u Beogradu.

Jakša Vučurević

Imao sam 21 godinu, mislio sam da ništa ne može da mi se desi

Jakša Vučurević je imao samo 21 godinu kada je zbog velike glavobolje i povraćanja završio u urgentnom, gde su mi ustanovili visok pritisak, a potom i da je došao prekasno, u četvrtom stadijumu hronične bubrežne insuficijencije. Leka nema.

- Nažalost, nisam radio preventivne preglede, nisam smatrao da bilo šta može da mi se desi. U martu sam ustanovio da imam bolest, a već u oktobru mi je majka dala bubreg. Ali, period čekanja nije lak, bio sam na izuzetno strogom režimu ishrane, na hipoproteinskoj dijeti, mogao sam da unosim po 25 grama proteina. To je bljutava hrana, svaki dan mršavite, bukvalno sam bio kost i koža. A nisam mogao ni uz stepenice, ni da šetam - kazao je Vučurević i dodao da su se doktori u KC Vojvodine stvarno potrudili da to urade što pre i na pravi način:

- Imao sam sreće da je majka bila kompatibilna i da smo uspeli da uradimo transplantaciju. Oboje se osećamo odlično. Uživam u životu, ponovo jedem ćevape, istrčao sam polumaraton. Transplantacija u našoj zemlji još izaziva dosta kontroverzi, ali ona nije novost u oblasti medicine. Naprotiv. Moj deda je dao bubreg svom bratu i nakon toga je živeo najnormalnije 40 godina, umro je pošto je pao s drveta i dobio hematom. I donor i onaj koji je dobio organ, nastavljaju da žive normalno.

Da u svetu oko 850 miliona ljudi ima neki stepen bubrežne bolesti, što dobija epidemisjke razmere, istakao je nefrolog pukovnik doc. dr Neven Vavić, načelnik Klinike za nefrologiju VMA, dodajući da je u 2019. od te bolesti umrlo oko tri miliona ljudi.

- Pokazalo se da su bubrežne bolesti povezane sa kardiovaskularnim rizikom i, nažalost, naši pacijenti umiru u ranim fazama bubrežne slabosti zbog kardiovaskularnih bolesti. Čitav taj kardiorenalni sindrom je nešto s čim treba da se borimo. Ali, problem je što bubrezi do dosta odmaklog stanja bolesti ne daju neke posebne simptome i zato su preventivne mere, odnosno identifikacija tih pacijenata neverovatno važne - naglasio je dr Vavić, koji je jedan od autora brošure i dodao:

- Brošura je izvanredan doprinos, jako dobra stvar, ljudi mogu da dobiju odgovore na početna pitanja. Naravno, ne mogu na sva i nije ni cilj da se ide u veliku dubinu, to se priča sa svojim lekarom. Jako je važno da je brošura napisana tačno, finim, prikladnim stilom, da je nađen balans između stručnosti i popularnog pisanja.

Najmanje svaki deseti odrastao čovek u celom svetu ima neki stadijum hronične bolesti bubrega, istakla je nefrolog, asist. dr Milica Kravljača s Klinika za nefrologiju UKCS, te je zato akcenat na primarnoj zdravstvenoj zaštiti da bi identifikovali bolesnike u što ranijim stadijumima HBB.

- Hronična bolest bubrega u prvim stadijumima praktično nema simptome, a kada se otkriju, nema mnogo toga što možemo da učinimo, soim da ponudimo samo zamenu bubrežne funkcije. I zato naš posao jeste i mora da bude rad na prevenciji i što ranijem otkrivanju ove bolesti. A kako znamo da su dva najvažnija razloga hronične bolesti bubrega u celom svetu, pa i kod nas, povišeni krvni pritisak (arterijska hipertenzija) i dijabetes, to su dve najvažnije populacije bolesnika koji moraju biti na skriningu za HBB. U svim centrima primarne zdravstvene zaštite apsolutno je moguće otkriti HBB u ranim fazama. Svuda pacijenti mogu uraditi analizu krvi, proveriti kreatinin kao najčešći marker bubrežne funkcije koji koristimo. A moguće je i uraditi jednostavan, dostupan i jeftin pregled urina, gde možemo detektovati proteine, albumin i u najranijim stadijumima otkriti HBB. Što ranije otkrijemo, veće su šanse da se uspešno s njom izborimo - navela je dr Kravljača i dodala da su u brošuri pisali i algoritam ispitivanja bubrežne funkcije, odnosno ranog otkrivanja HBB, koji može i treba da se sprovede u svakom domu zdravlja.

Dr Neven Vavić

Na listi čekanja 700 pacijenata, ali nažalot ne mogu svi na transplantaciju

Svi pacijenti u Srbiji koji čekaju transplantaciju bubrega su na zajedničkoj listi i pozivi, kako je istakao dr Vavić, idu po prioritetu.

- Zvanično ih je oko 700 na listi čekanja, ali mnogi od njih i nisu dobro obrađeni, nisu pravi kandidati, što se vidi kad imamo transplantaciju i vidimo da pola pacijenata sa liste za zvanje ne može na transplantaciju. Ne možete računati nekog koji je pre sedam godina radio obradu i na listi je, a sad mu ne valjaju krvni sudovi. Jako puno ljudi čeka na transplantaciju, ali nažalost od njih 700 možda 300-400 sada i mogu na transplantaciju. Lista treba da se ažurira - kazao je dr Vavić i dodao:

- Uradili smo 26 transplantacija prošle godine, šest kadaveričnih (od preminulog donora, prim. nov.). Program žive transplantacije funkcionište i nema nikakvog razloga da se za to ide van Srbije. Vrlo često odbijemo neke pacijente, jer i donori i recipijenti, ali posebno donori moraju da budu u dobrom stanju, da zadovolje naše kriterijume koji su ujedno i svetski kriterijumi. Naš osnovni problem je da obezbedimo što više kadaveričnih organa, i to je prioritet.

NE PROPUSTITE

SRPSKA DOKTORKA PREŠLA PUT OD ĆUPRIJE DO SAD I LONDONA, PA POMAŽE U BEOGRADU! Evo kako su deca koja su dobila bubreg u Tiršovoj

RADIŠA JE IMAO ČAK 76 GODINA I OVE BOLESTI KAD JE SINU DAO BUBREG: Smejao sam se ko da idem na svadbu! Nenad: Ovako je bilo!

KAD SE UTVRDI MOŽDANA SMRT EVO ZA KOLIKO SRCE PRESTAJE DA KUCA! Dr Vlačić: Zbog ovoga je pacijent i dalje na veštačkoj ventilaciji

GORANA SU OŽIVELI NEKOLIKO PUTA, DOK JE MOMAK (23) UMIRAO U ZGRADI PORED! Ovo samo život može da režira: JEDNA odluka ga spasila

Bonus video:

Kurir