Pored rajskog bazena s termalnom vodom, u toj slatkoj, ušuškanoj banji međ obroncima Jastrepca, neobične su stepenice koje vode vek unazad, do dana koji su Srbi upravo vekovima čekali. Uz ovih 98 stepenika, nižih od drugih, spravljenih po koraku vladara, popeo se do vile "Srbija" kralj Petar Prvi Karađorđević tog letnjeg dana 1913, da bi ispisao istoriju - potpisao povratak Kosova i Metohije Srbiji nakon više od četiri stoleća robovanja Turcima. Beše to ni manje ni više nego u Ribarskoj Banji. Tome neuke uči ploča do koje vode baš "stepenice kralja Petra".
U sobi broj 38, na prvom spratu vile "Srbija" tog 25. avgusta (po starom), a 7. septembra po novom kalendaru 1913. leta, kralj Petar Prvi potpisao je dokument kojim je nakon dva balkanska rata, Srbija vratila svoje na svoje.
- Možda će nekima to danas zvučati čudno ili neće verovati, ali nikakvog luksuza nije bilo u kraljevoj sobi. Ni izbliza. Kao vojnik, što je bio ceo svoj život, tu je imao samo drveni krevet, sto i dve stolice. U sobama pored bili su njegovi gardisti. I u takvom ambijentu kralj Petar Prvi, poznat i kao Oslobodilac, potpisao je deklaraciju kojom Kosovo i Metohija ulazi u sastav Kraljevine Srbije, nakon što je od polovine 15. veka bilo pod Turcima - priča za Kurir dr Dušan Šokorac, direktor Specijalne bolnice za rehabilitaciju "Ribarska Banja", koja izniče iz banje građene po meri kralja i u vreme kralja.
Proklamaciju, odnosno deklaraciju kako piše na tabli u Banji, kralj Petar potpisao je 25. avgusta (po starom), tj. 7. septembra 1913. po novom kalendaru, nakon mira u Bukureštu kojim je okončan Drugi balkanski rat, upravo ovde, gde se lečio od reume.
"Posle dva rata koji skoro godinu dana prekidoše naše poslove i naše napredovanje nastao je blagodetni mir. U oba ta rata naša je vojska sjajno vršila poveravane joj zadatke. U prvom, s Turskom, samo za mesec dana, ona je donela slobodu celoj Staroj Srbiji i znatnom delu Maćedonije. Docnije, na jednoj strani pregazila je Arbaniju, izašla pobedonosno na Jadransko more i zagrlila se s junačkom crnogorskom vojskom, a na drugoj strani pomogla Bugarima da osvoje prvu tursku prestonicu u Jevropi - Jedrene.", pisalo je u dokumentu iz 1913, a prenosila tada Politika.
"Prema tome, ja ovim proglašavam prisajedinjenje Kraljevini Srbiji svih osvojenih oblasti u granicama koje su određene: prema Kraljevini Bugarskoj ugovorom o miru zaključenom u Bukureštu; prema Kraljevini Grčkoj sporazumom; prema Arbaniji privremenom demarkacionom linijom i saobrazno rešenjima Ambasadorske Konferencije u Londonu, dokle naročita komisija ne bude izvršila konačno razgraničenje; prema Kraljevini Crnoj Gori za sada demarkacionom linijom vojne okupacije do konačnog razgraničenja; prema Bosni-Hercegovini dosadašnjim granicama.", stoji dalje u čuvenom dokumentu, u koje kralj navodi svom dragom narodu oslobođnih i prisajedinjenih oblasti i sledeće:
"Zahvaljujući junaštvu moje hrabre vojske sad smo opet u jednom bratskom kolu, kao što su bili i naši pradedovi pre nego što nas je jedne od drugih rastavila istorijska sudba. Sad nas više nikakva sila ne može razdvojiti niti vas iz srpske zajednice istrgnuti"
Iako je ovde vekovima ranije bio i turski hamam i znalo se za lekovitu, toplu vodu, procvat banje dolazi povratkom Karađorđevića na vlast 1904. Stari kralj Petar Prvi leči je davno stečenu kostobolju, pa je često ovde boravio, te za tili čas počeše nicati vile.
KRALJ NA GAĐANJU: OD 6 METAKA 5 POGODAKA!
Beležila je štampa s početka 20. veka kad je Petar prvi dolazio u omiljenu mu banju, te novine pišu o boravku 1904, pa i gađanju na kom je bio.
"Njegovo veličanstvo kralj je izvoleo obići logor svoje garde, a zatim prisustvovati gađanju oficira i vojnika u mete iz revolvera. Najpr su gađali g.g. oficiri na rastojanju od 50 metara u kom je učestvovao i njegovo veličanstvo. Kralj je od šest metaka imao pet pogodaka. Zatim se gađalo sa propisne kod nas daljine od 20 metara i sa ove daljine kralj je imao najviše pogodaka: od šest metaka nijedan nije promašio", pisale su novine.
- Najpre je izgrađena vila "Srbija" potom i "Bosna", koja je završena 1905. Baš kad je vila "Bosna" završena u Banju je došao kralj. Čim je video da je "Bosna" za sprat viša od "Srbije", a one su jedna uz drugu, odmah je naredio da se vili "Srbija" dozida sprat! To je i učinjeno 1906, pa je "Srbija" imala čak 72 sobe. Ostala je i anegdota da je kralj imao običaj da u kasnoj večernjoj šetnji sam gasi lampe po Banji da ne gore uzalud - priča dr Šokorac i dodaje da su banjčani u znak ljubavi i pažnje za svog kralja izgradili posebne stepenice, poznate kao "stepenice kralja Petra", kod kojih je stepenik visok jedva desetak cemntimetara, kako bi kostobolnom kralju bilo lakše da se popne do vile.
U dražesnom parku među sređenim, a starim vilama, na klupi sedi bronzani kralj Petar. A nedaleko odatle isti takav knez Miloš, jer ovo se mesto razvija i za njegovog vakata. Pa ko koju od dinastija voli - nek izvoli za slikanje s vladarem.
Dr Šokorac ističe da je ponosan na ono što je Banja bila, kao i što danas jeste - savremeno mesto za rehabilitaciju, ali i odmor i uživanje.
- I tablu na kojoj piše da je kralj Petar Prvi na ovom mestu 25. avgusta 1913. potpisao Deklaraciju o povratku Kosova i Metohije matici, Kraljevini Srbiji s ponosom pokazujemo jer svedoči da je Ribarska Banja važna stranica srpske istorije - naglašava dr Šokorac.
NE PROPUSTITE
