Oko hiljadu dece svake godine izdvoji se iz biološke porodice. Ta deca nisu trajno oduzeta od roditelja, već je to privremeno rešenje dok se porodici ne pruži odgovarajuća pomoć da ponovo vrate roditeljske kapacitete. Deca se najčešće oduzimaju zbog "neadekvatnog vršenja roditeljskog prava”.
Centar za socijalni rad organ koji sprovodi hitne mere, ali odluku o samom roditeljskom pravu donosi sud.
Da li je oduzimanje dece i izmeštanje kod hranitelja uvek najbolja opcija i zašto novac ne ide samoj porodici kao pomoć?
Na ovo i druga pitanja u emisiji "Ni 5 ni 6" na Kurir televiziji odgovarali su Ana Pejić iz Vojvođanskog udruženja ukradenih beba, Miroslava Lazić, hraniteljica i Zorica Milojević, hraniteljica.
Ana Pejić rekla je da su ljudi u Srbiji u velikoj meri prinuđeni da se bore za decu:
- Kad ulazš u te vode ne možeš da dođeš do problema i kažeš ne, ovo nije iz našeg domena rada ili razmišljanja. Kada tražimo ili spajamo usvojenu decu u inostranstvu mi ne znamo da li je dete oteto, da li je ostavljeno, da li je uzeto od majke, da li iz hraniteljske porodice. Ako Srbija ima problem sa prošlošću i sa sadašnjošću kada je u pitanju centar za socijalni rad to treba smatrati ka strahoviti problem koji se zove borba za decu. Mi se borimo i za decu ukradenu, ali i za ovu koja su na neki čudan način uzeta iz hraniteljskih porodica.
Miroslava Lazić koja je u hraniteljstvo primila brata i sestru kaže da oni ni jednog trenutka nisu patili za biološkim roditeljima:
- Moj čitav životni put bio je vezan za decu. Uvek sam se nekako oko dece i sa decom borila. Imala sam i svoju rođendaonicu i uvek bih se sa njima najbolje provodila. Svi mi govore da sam pogrešila profesiju, da je trebalo da budem vaspitač ili tako nešto. 2014. sam dobila u hraniteljsvo brata i sestru. Deca su se redovno viđala i posećivala. Jednostavno jedna lepa priča. Biološkim roditeljima su oteti zbog narkomanije i jednostavno nije bilo načina da se vrate u biološku porodicu. Ni jednog trenutka nisu patili za biološkim roditeljima niti izražavali želju da im se vrate.
Problem je nastao kada je mlađi brat dat na usvajanje u Švedsku, dok je sestra ostala sa Miroslavom.
- Centar za socijalni rad dolazi i kaže da će mlađi dečak bude usvojen. Ja sam se složila da oni budu usvojeni zajedno. Međutim, oni su razdvojili brata i sestru i rekli da samo on ide na usvajanje i ja se nisam mogla saglasiti sa tim. Ona je imala 10 i po godina, a on četiri. Ja sam se zbog toga pobunila i pokrenula sudske sporove i videćemo kako će to biti. On je dat na usvajanje u Švedsku, a devojčica je ostala sa mnom Odveli su dečaka bez imalo griže savesti. Devojčica zna da sam joj ja hraniteljka i svesna je ko su joj pravi roditelji, ali on ne zna. Njemu smo ja i moja porodica sve.
Zorica Milojević kaže da je uzimala mnoge bebe na hraniteljstvo koje su posle davane na usvajanje, a sa kojima je i dan danas kao sa odraslom decom u kontaktu.
- Po struci sam medicinska sestra i tražila sam posao medicinske sestre. Majka sam četvoro dece i nikako nisam mogla u Nišu da nađem posao. Moj muž i ja smo došli iz Mostara. Onda sam gledajući to na televiziji shvatila da je to human posao. Išla sam na kurs. Održali smo sastanak suprug, deca i ja i oni su se složili da ja uzimam decu u hraniteljstvo. Od 2007. godine sam krenula. Ja sam se prijavila za bebe, jer mi je bilo teško da čuvam malo odraslu decu. Usvojila sam jednu bebu, a gotovo dan kasnije i drugu. Uvek sam znala gde će ta deca ići na usvajanje i sa svima sam i dan danas u kontaktu. To su sada već velika deca izuzetno zdrava i napredna.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
