KADETI VOJNE AKADEMIJE STIČU ČASNO ZVANJE OFICIRA VOJSKE SRBIJE I DIPLOMU INŽENJERA ILI EKONOMISTE Kurir posetio kadete na sekciji

Kadeti Vojne akademije posle završetka školovanja stiču visoko obrazovanje i zvanje diplomiranog oficira, te diplomiranog inženjera elekrotehnike i računarstva, mašinstva, tehnologije, saobraćaja i diplomiranog ekonomiste, zavisno od studijskog programa koji završe. Svi oni imaju isti moto - čast je naša imovina, a znanje naše oružje!

Potpukovnik doc. dr Momir Stanković, nastavnik na katedri za Vojnoelektronsko inženjerstvo, kaže za Kurir da sve što kadeti nauče na predavanjima mogu eksperimentalno da probaju u laboratorijama i da verifikuju u terenskim uslovima u okviru posebnih oblika nastave koji se realizuju na kraju svake školske godine.

- To nam omogućava kvalitetna materijalna baza nastavnih sredstava, koja se unapređuje iz godinu u godinu u skladu s razvojem vojnih sistema i vojne opreme, kako kod nas, tako i u svetu. Većina stručno aplikativnih predmeta na 3. i 4. godini realizuju se u specijalizovanim kabinetima i laboratorijama opremljenim savremenim vojnim sistemima, vojnom opremom, presecima, funkcionalnim modelima tih sistema, industrijskom opremom na bazi industrije 4.0, sistemima poput besposadnih vozila i besposadnih letelica - objašnjava potpukovnik Stanković.

Podseća i da kadeti pored redovnih aktivnosti, u zavisnosti od interesovanja, mogu pohađati i različite vannastavne aktivnosti, koje se realizuju u okviru različitih sportskih, kulturnih, ali i naučnoistraživačkih sekcija.

- U sklopu tih naučnoistraživačkih sekcija kadeti učestvuju na projektima čiji su rukovodioci nastavnici s Vojne akademije. Konkretan primer je sekcija primenjene elektronike, robotike i automatike, gde se trenutno realizuju dva projekta.

Prvi se odnosi na projektovanje sistema automatskog upravljanja i vođenja besposadnih zemaljskih vozila, gde se razvijaju robusni sistemi autonomnog kretanja vozila koji omogućuju kretanje platforme po nepristupačnim terenima i u uslovima dejstva različitih vrsta poremećaja.

Takođe, razmatra se i upotreba algoritma veštačke inteligencije u obradi slike kamere koja se nalazi na vozilu, koja omogućava da vozilo samostalno vrši percepciju okruženja u kome se nalazi i da preduzima odgovarajuće akcije - navodi naš sagovornik i dodaje:

- Drugi projekat koji se realizuje jeste projekat upravljanja troosnim sistemom za manipulaciju tereta na bazi primene programabilnih logičkih kontrolera, koji predstavljaju osnovu sadašnje industrije 4.0, odnosno četvrte industrijske revolucije, gde se većina procesa u industriji obavlja potpuno autonomno, a ovde s malom asistencijom čoveka.

Filip Gizdić iz Leposavića, kadet 145. klase smera vojnoelektronsko inženjerstvo, modul raketni sistemi, radi na projektu trooosnog manipulatora.

- Sve rezultate koje postignemo u laboratoriji imamo mogućnost da publikujemo u naučnim radovima, na naučnim konferencijama i u časopisima. Na raznim naučnim konferencijama razmenjujemo iskustva iz iste oblasti s kolegama s civilnih fakulteta.

I Jovana Gajić iz Zaječara je kadet četvrte godine pomenutog smera i član sekcije primenjene elektronike, robotike i automatike.

- Jedan od naših projekata je projektovanje sistema upravljanja besposadnim vozilom. Laboratorijsko-gusenična platforma, koja je nosivosti do 30 kilograma, ima elektronski pogon i njen sistem upravljanja je realizovana pomoću optoelektronskih i inicijalnih senzora.

U sklopu projekta postignuto je da besposadno vozilo potpuno autonomno prati čoveka (leader-follower opcija), da se kreće po zadatim tačkama u prostoru ili po nekoj zadatoj putanji. Takođe, primenjeni su i algoritmi veštačke inteligencije koji omogućavaju da vozilo samostalno prepoznaje promenu položaja čoveka kojeg prati, što omogućava realizaciju viših stepena automonije i bolju interakciju između čoveka i autonomnog vozila.