Afera krađa beba odavno potresa ove prostore. Navodno su, naročito 80-ih godina prošlog veka, deca masovno nestajala iz porodilišta.
Upravo to je bila tema današnje emisije "Ni 5 ni 6" u kojoj su na ovu temu govorile Ana Pejić, Vojvođansko udruženje roditelja ukradenih beba, Aleksandra Blagojević, majka ukradene bebe i Ljilajna Stevanović, takođe majka ukradene bebe.
Blagojević je ispričala kako je tekao njen porođaj i na koji način je saznala kako je njeno dete umrlo:
- Ja sam se porodila 6. septembra 2018 godine. Problem je nastao kada sam primila informaciju da je dete umrlo 8. septembra. Javili su nam u pola 2 popodne da se to desilo u 6 ujutru. Dan, dva pre toga vi nemate nikakve informacije. Tu se meni budi mala doza sumnje koja je posle prerasla u nešto drugo.
Kaže da očevi i majke u takvim mučnim situacijama reaguju različito:
- U principu ja mislim da majke i očevi nisu nekad na istoj talasnoj dužini. Očevi to drugačije prihvataju i to prelazi u stanje nekakvog bunta. Pored bola zbog deteta vi morate i smirivati partnera kako to ne bi otišlo u pogrešnom smeru. Ja sam prihvatila tu informaciju, a imam neka svoja verovanja da je to dete živo. Postojala je velika mogućnost da je dete umrlo, ali je problem nastao kada mi nismo videli to dete dok je boilo živo niti smo ga videli kad je umrlo. Posle dugog i mukotrpnog procesa, zahteva za ekshumaciju i td, došli smo do saznanja da dete bukvalno ne postoji. To je nešto neobjašnjivo. Vi tamo vidite neki crveni kvadratić.
Pejić je pojasnila šta crveni kvadratić zapravo znači:
- Aleksandra priča o kompjuteru u bolnici. Nema ga u sistemu, blinka, crven je. To su podaci koji postoje u sistemu i mi tražimo pristup tim podacima. Ako je dete umrlo što se boje da nam to pokažu. Dokažite nam da je dete umrlo.
Stevanović je iznela uznemirujuć podatak da gotovo ni jedna majka ukradene bebe u Srbiji nema podatke gde su njihova deca sahranjena:
- Sve do jedne nemamo podatke gde su sahranjena naša deca. Aleksandra koja se porodila u Banjaluci, imala je "sreću" da su oni navodno sahranili dete, pa je ona dokazala da deteta nema. Znači ona ima grob, a mi nemamo ni groba.
Blagojević je potom nastavila sa tragičnom pričom:
- Što s tiče samog porođaja ja sam uredno to objasnila. Na samom početku priprema pred operaciju, pošto sam išla na carski rez, odlučila sam se za spinalnu anesteziju umesto totalne jer sam htela da budem u toku. Kad sam shvatila da su Saru izvukli i presekli pupčanu vrbcu, vidim babicu koja ju je uzela dete i izašla iz prostorije. Nisam mnogo tome davala značaja. Kako su Saru izneli ja Saru nisam više videla. Upozorii su mi da dete zbog viška plodove vode neće odmah zaplakati jer se nagutalo. Nedugo posle toga doktor je došao i čestitao mi. Meni je bilo drago, nastavili su da čestitaju. Nakon toga me prebacuju na treći sprat i do tad nemam više nikakvu informaciju. Niko vam ništa ne govori za dete.
Za navodnu smrt deteta prvi je saznao njen partner na putu za apoteku:
- 8. Septembra jam sa ga zamolila da ode u apoteku i uzme lek protiv bolova koje sam osećala, jer ga u bolnici nisu imalu. Njemu su na putu javili da je dete nažalost umrlo. Kada se vratio i nekako smogao snage da mi to saopšti ja sam ga prvo pitala: Jel ti mene zafrkavaš? Jutros sam imala redovnu vizitu i niko od medicinskog osoblja ništa nije govorio..Kada sam shvatila da je stvar ozbiljna tražila sam odmah DNK i obdukciju. Jedna doktorka koja je bila tu rekla mi je malo manje ljubazno i ne baš srdačno da se to svakako radi, ali da se rezultati čekaju mesec i po dana. Onda mi je u istom tonu rekla: Šta će vam DNK, valjda znate koja ste krvna grupa? Eto to vam je naša medicina.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
