U brdovitim predelima ariljskog kraja, mahom dominiraju kuće građene u šumadijskom stilu, po neka brvnara ili višespratnica. Međutim, na uzvišenju iznad reke Veliki Rzav, na takozvanoj Stojića steni, akademski slikar Ljubivoje Jovanović izgradio je ni manje, ni više nego - dvorac.
„Kad sam kao dečak iz susednog sela Severovo prolazio ka školi u Arilju uvek sam zadivljeno gledao u ovu stenu, a kuće koje su se ovde nalazile ogledale su se u reci, to je bio prizor kao sa najlepših razglednica i još tada sam pomislio kako bi bilo lepo da jednog dana živim baš tu“, ispričao je Ljubivoje pre četiri godine za RINU.
Da neki snovi ipak postaju stvarnost dokaz je upravo ovaj Ariljac, jer je spletom životnih okolnisti plac kupio upravo na Stojića steni i osamdesetih godina prošlog veka počeo je sa gradnjom kuće. Tokom radova, sasvim slučajno kuća je postala dvorac, na kom se nalaze kupole u češkom stilu, ali i prava vizantijska kupola.
„Kuća sama po sebi nije velika, kad se sve sabere oko nekih stotinu kvadrata. Nikad ne mogu reći da je potpuno završena, jer na njoj uvek ima posla. Građena je u eklektičkom stilu i kao moja umetnička dela šalje romantičarsku poruku. Čuvam nebo ispod kog sam rođen, a lepše je ako to činite iz dvorca. Za njegovu izgradnju ručno sam dovlačio izuzetno star i kvalitetan kamen, ugradio sam oko 100 kubika, tako da se može reći da je i ova građevina mojih ruku delo“, kaže ovaj slikar iz Arilja.
Dugo je velelepni dvorac u Arilju bio misterija za meštane, ali i za brojne putnike namernike. Zbog šiljatih kula i specifične kupole, oni koji nisu ariljske gore list često su ovaj zamak mešali sa nekom od bogomolja koje se nalaze u ovom kraju.
„Jednom je grupa naših turista iz Gornjeg Milanovca, obučena u tradicionalnu srpsku nošnju, krenula uz brdovite staze koje vode do kuće, u rukama su nosili sveće. Izgled ih je podsetio na crkvu, i zato su krenuli da se gore pomole i zapale voštanicu. Bili su oduševljeni kad su čuli da se radi o privatnoj kući.
Nakon što je izgrađen, planirano je da u dvorcu budu održavne određene umetničke manifestacije, ali od toga nažalost nije bilo ništa“, priseća se Ljubivoje.
Danas su u najvišim kulama ovog nesvakidašnjeg zamka u srcu Srbije, gnezda svili golubovi, baš kao u starim srpskim dvorcima.
Tu živi sa suprugom
U prizemlju Ljubivoje živi sa suprugom, a deo kuće pretvorio je u atelje u kom i sada, iako je ušao u osmu deceniju, neumorno slika i piše. Inspiracije mu, kako kaže, ne manjka.
Ko je slikar Ljubivoje
Rođen je 22. januara 1950. godine u Severovu kod Arilja. Završio je pekarski zanat u Arilju 1968. godine. Likovnu akademiju je završio 1978. godine u Pragu.
Bavio se pedagoškim radom do 1987. godine, a zatim je u statusu slobodnog umetnika. Bio je direktor Kulturnog centra u Arilju od 1996. do 2002. godine. Bio je jedan od osnivača Srpskog pokreta obnove. Bavio se politikom do 1998. godine. Od 1999. godine se bavi slovenskom religijom.
Do sada je izlagao samostalno 35 puta i kolektivno oko 25 puta. Značajni ciklusi slika: „Ulice“, „Masline“, „Vreme sumraka“. Učestvuje u radu brojnih likovnih kolonija. Autor je više radova i knjige koji se bave slovenskom religijom.
Oženjen je Helenom i ima sina Nemanju. Redovne teme njegovih slika čine božanstva Slovena: Perun, Lada, Morana, Svetovid, Svarog, Koledo.
Tehnike kojima se Ljubivoje Jovanović najčešće služi su tempera na kartonu i ulje na platnu, može se pročitati na Vikipediji.
Kurir.rs/RINA
NE PROPUSTITE
