Srpska pravoslavna crkva sutra slavi Lazarevu subotu, praznik koji se uvek slavi subotom, u šestoj nedelji posta.
Lazareva subota ili Subota pravednog Lazara, u srpskom narodu poznata je još i kao Vrbica, jer je tada Hrista ušao u Jerusalim, gde su ga dočekala deca.
Prema Jevanđelju po Jovanu, na vest o Lazarevoj smrti, Isus je došao u Vitiniju gde je njegov prijatelj već četiri dana bio sahranjen. Došao je do groba i zatražio da se skloni kamen. Pozvao je Lazara da izađe i ovaj je to učinio, uvijen u pogrebni pokrov.
Događaj Lazarevog vaskrsenja je, prema četiri Jevanđelja, uvod u novu veru, u Vaskrsenje. U hrišćanstvu taj praznik ima značenje pobede života nad smrću i na bogosluženjima se tog dana pominju voljna stradanja Hristova i vaskrsnuće Lazarevo, kao jemstvo za vaskrsenje svih vernika. Nakon Lazarevog vaskrsavanja, Isus je sutradan, na Cveti, svečano ušao u Jerusalim, a razdragani svet svečano ga je dočekao, noseći u rukama palmine grančice.
Pravoslavni vernici kao uspomenu na taj događaj proslavljaju Vrbicu, koja za hrišćane predstavlja praznik dečije radosti, jer je Hristos, polazeći u Jerusalim rekao: “Pustite decu k meni, jer takvih je Carstvo nebesko”. U tom činu je i simbolika vrbe, po kojoj i praznik nosi ime. Ona simbolizuje palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim. Na ovaj praznik deca se svečano obuku, a oko vrata im se okače mala zvonca na trobojci, koja simbolizuju pobedu nad smrti, jer je tog dana Isus umrlog prijatelja Lazara oživeo. Mlade vrbove grančice se odnose kućama i stavljaju pored ikone i kandila.
Narodni običaji i verovanja
Na Vrbicu se uvek držala litija izvan hrama, tj. u Subotu Lazarevu posle podne. Svedočanstava o Vrbici imamo već krajem IV veka, od Silvije Akvitanke, koja je opisala bogosluženje Jerusalimske crkve toga vremena. U litiji su učestvovali, kao i danas, odrasli i deca noseći u rukama grančice maslina i palmi. U krajevima gde nema maslina i palmi nose se graničice vrbe. Zato se ova litija i naziva Vrbicom. Grančice vrba osvećuju se posebnom molitvom i kropljenjem osvećenom vodom na Cveti, na jutrenju, i dele se vernima, koji ih čuvaju tokom godine za slavskom ikonom.
U danima Cvetne nedelje bio je običaj da se narod kiti vrbom i koprivom. Lazareva subota se vezuje i za srpskog kneza Lazara koji je mučenički postradao na Kosovu 1389. godine. Veruje se da su tom prilikom dve Lazareve sestre kukale za bratom i da su se pretvorile u kukavice. U nekim mestima u Srbiji, postoji i običaj po imenu Lazarice, kada devojke okićene vrbovim granama, idu od kuće do kuće i pevaju pesme koje prizivaju zdravlje.
Večeras, veče uoči Lаzаreve subote, nа rаskrsnicamа ulicа pаle se vаtre od suvih stаbljikа kukuruzа ili nekih drugih suvih grаnа. Svetlost tih vаtri simbolizuje svetlost Lаzаrevog vаskrsenjа i rаdosti koje je ono donelo, аli i nаjаvljuje svetlost Hristovog vаskrsenjа. Zа vreme pаljenjа nаrod se okupi oko vаtre, а nаjmlаđi, dečаci i momci pred ženidbu, preskаču vаtre i time dokаzuju svoju hrаbrost. Preskаkаnje vаtri imа svoju simboliku.
Nаrod veruje, dа onаj koji uspe dа preskoči plаmen time sа sebe „čisti“ i „žeže“ dobаr deo grehovа. Ovаj zаnimljivi običаj imа zа cilj još jedno: izаći iz kuća posle zimskog „snа“ i okupiti se pred prаznik, te porаzgovаrаti o аktuelnim pitаnjimа iz svаkodnevnog životа. Običаj pаljenjа vаtri neguje i duh hrišćаnskog zаjedništvа.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
